Nemanja Kovačević, novinar : " Narod očekuje od mene da se kandidujem na lokalnim izborima u Užicu!“

 

Od Stefana Nemanje do Nemanje Kovačevića

" Narod očekuje od mene da se kandidujem na lokalnim izborima u Užicu!“

U vremenu kada su mladi ljudi, sve više zbunjeni kada su u pitanju prave vrednosti, Nemanja Kovačević, novinar i voditelj je svojim radom podstakao mnoge ljude širom naše zemlje da se okrenu tradiciji i pravim vrednostima. Dva puta je upisan u istoriju srpskog novinarstva. Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Kruna njegove karijere je Zlatna značka - Kulturno prosvetne zajednice koju je poneo 2020. godine kao najmlađi dobitnik.

 Ovaj istaknuti pobornik tradicije borac je i za zaštitu ljudskih prava za šta je nedavno dobio i priznanje. U ovom intervjuu otvoreno priča o svom radu, sukobu sa gradonačelnicom Užica i ne krije da razmišlja o tome da se kandiduje na lokalnim izborima u Užicu, kako bi zaštitio interese Užičana.

Prvi ste među mladima, još 2009. godine pokrenuli jednu od najstarijih manifestacija očuvanja tradicije u našoj zemlji koja ima tradiciju dugu 180. godina. Mnoge ljude širom zemlje motivisali ste da krenu Vašim putem. Kako je sve počelo?

- U porodičnom okrilju vrlo rano sam formirao ukus i navike. Voleo sam pesmu, igru i naše narodne običaje, a ta ljubav  vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturo umetničkog društva. Naša kulturno umetnička društva su veliki rasadnici talenata, tradicije, običaja... Od svojih prvih novinarskih koraka, a to je bilo sa nepunih sedamnaest godina, osetio sam da će  moja ljubav ka narodnom stvaralaštvu, biti moj nerazdvojni saputnik u mom novinarskom pozivu. 

Da li je danas teško biti čuvar tradicije?

-Biti čuvar tradicije je pre svega misija na koju smo svi pozvani. To znači učiti , upoznavati i čuvati sve ono što je vezano za rodnu grudu  i boriti se da se nikada ne zaboravi. Tradicija je naš najbolji brend i čuvajući tradiciju očuvaćemo srpski gen!

Dobitnik ste brojnih nagrada. Koja vam je najdraža i zbog čega?

-U toku svoje novinarske karijere dobio sam brojne nagrade i priznanja. Iako nisam "jurio" za njima, smatram da je sud javnosti tj. naroda uvek važniji i merodavniji. Izdvojio bih poslednje dve Zlatnu značku za trajan doprinos kulturi i nagradu za zaštitu ljudskih prava i pozitivne društvene promene.

2021. godine vratili ste nagradu Gradu Užicu. Zbog čega? 

-Prvo da rešimo nedoumicu, nikad nisam vratio nagradu Gradu Užicu, već osobi koja se identifikovala sa gradom "Užice- to sam ja!" Na sreću istorija grada Užica daleko prevazilazi interese svakog pojedinca, a kamo li ljudi koji prave štete i koji nisu vredni pomena, niti sećanja u budućnosti.

Pravi razlog zbog čega sam vratio nagradu, je napad na mene, koji se desio ubrzo posle te dodele. Tada su na mene poslali petoricu "batinaša" da me spreče da izvršim svoj novinarski zadatak. Jasno je ko stoji iza tog napada!  Smatrao sam da je posle toga moja dužnost da nagradu vratim, jer što bi neko davao nagradu ličnosti od čijeg uspeha, profesionalnosti i pitanja strepi?!

Nakon toga došli ste u javni sukob sa gradonačelnicom Užica, kojoj ste često upućivali javna pisma i ukazivali na brojne nepravilnosti?

-Nikada nisam došao ni sa kim u sukob. Radio sam profesionalno svoj posao, pa čak i onog trenutka kada su pokušali na sve načine da me ućutkaju, kao i da mi na silu oduzmu sva ljudska i Ustavom zagarantovana prava. Bio sam primoran da se javno branim, i da javno branim opšte interese grada Užica i mojih Užičana. Uostalom, to je obaveza svakog časnog i poštenog čoveka, a pogotovo novinara! Nikada neću odustati od javnog žigosanja onih koji zarad sitnih ličnih interesa, prave ogromne štete, koje ni narednih deset generacija neće moći da ispravi.

Jedan ste od retkih novinara koji je imao privilegiju da bude pozvan na prijeme u najvećim državnim institucijama.

-Sudbina čuvara tradicija je slična, a to je da moraju uvek da vode neprestane borbe. Kako je veliki Njegoš pisao: "Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!" I upravo tako Bog mi je poverio najteže misije koje sam gledao da uvek profesionalno i na najbolji mogući način realizujem. Moja ideja vodilja kroz celu karijeru je da kroz malog, običnog čoveka iz naroda prikažem tradiciju srpskog naroda i u tome sam uvek imao podršku ljudi sa vrha koji su i sami dali mnogo doprinosa u očuvanju tradicije i pored brojnih obaveza koje imaju.

Čuvari tradicije jesu vrlo često neshvaćeni, ali mi je drago da se tradicija i pored svih pritisaka vraća na velika vrata. 

U sklopu tih prijema borili ste se da naša tradicije uđe u istorijske udžbenike?

-Svaki narod opsaje onoliko dugo  koliko je posvećen  svojim korenima i koliko radi na osvetljavanju svoje istorije.  Zato smatram da je veoma važno da se od prvog dana škole deca uče svojoj muzici, običajima, igrama, jednako kao i azbuci. I baš zbog toga sam predložio kompetentnim ljudima da tradicija bude deo našeg nacionalnog obrazovanja.

 Bili ste jedan od najbližih saradnika Nene Kunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisivala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme.  Nena Vas je javno proglasila za svog naslednika.

- Velika je čast bilo raditi sa Nenom Kunijević. Ona je bila jedan od najboljih muzičkih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih... Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo. Često se sećam stihova koje mi je upućivala na snimanjima i u privatnom druženju : 

 „Što ne mogoh — ti ćeš moći! Kud ja nisam — ti ćeš doći! Što ja počeh — ti produži! Još smo dužni — ti oduži!”

 Širom Srbije nastupate sa muzičko-poetskim večerima „Buket poezije“. Šta Vas je motivisalo da učestvujete u tom projektu?

– Radujem se što sam se bar na trenutak vratio svojoj prvoj ljubavi glumi i što smo uspeli da zagrejemo  srca ljudi i da ispunimo njihove duše u ovim za umetnost teškim vremenima. Muzičko-poetski buket satkan je od najlepših stihova srpske poezije, narodnih umotvorina, tradicionalnih pesama. Zamišljen je kao praznik za dušu, podsećanje ljudi na prave vrednosti, korene i narodnu tradiciju.  

Gde ćete provesti Vaskrs ?

-Vaskrs ima posebno mesto u mom srcu. Pored toga što je jedan od dva najveća pravoslavna praznika, za mene lično od malih nogu predstavlja i praznik Ljubavi. Dan koji proslavljam uvek u krugu porodice i prijatelja, uz sve srpske tradicionalne običaje. Smatram da je u prethodnoj godini bilo dosta ratova, sukoba i nesloge među ljudima i da bi u sledeću godinu, svi složni, vaskrsli u ljubavi i pokajanja, trebalo da u miru i slozi dočekamo taj veliki praznik. 

Imate li neku poruku za generacije koje sada stasavaju u Srbiji? 

- Da budu ponosni i da znaju kom rodu pripadaju. Da poznaju svoje pretke ! Da čuvaju i ne zaborave običaje i tradiciju. I najvažnije -  ako im se ukaže prilika da dostojanstveno predstave svoju zemlju! I da nikada ne zaborave poslovicu "Voda sve pere- sem crna obraza!" Što znači da uvek budu hrabri u odbrani časti, poštenja, profesionalizma, tačnije ljudskog dostojanstva.

I za kraj, možemo li očekivati Vašu kandidaturu na lokalnim izborima u Užicu?  

-  S obzirom na javne borbe koje ste pomenuli, a koje traju već tri godine, narod očekuje od mene da stanem na crtu onima koji loše rade i koji se dokazano ne bore za interese Užičana, tako što ću se kandidovati na lokalnim izborima. Nisam član nijedne političke partije, niti sam se ikada bavio politikom!  

Uprkos činjenici da postoji veliki pritisak javnosti i ljudi koji me svakodnevno susreću, kontaktiraju i podržavaju, poslednjih meseci aktivno razmišljam na tu temu. Ako se odlučim da izađem, to će biti samo zbog interesa Užica i Užičana! 

Pošten i ispravan čovek ne poznaje strah kao kategoriju, naročito u odbrani svog naroda i narodnih interesa! 

Zato zajedno Užice moramo zaštititi!

                                                 Tekst: V.P.        

Read More

У недељу у Ужицу промоција књиге традиције и родољубивих завештања " Са огњишта постојбине"

 

У недељу 3. јула у 9 часова (одмах након литургије) у порти Цркве Светог Марка у Ужицу одржаће се промоција књиге " Са огњишта постојбине" - Милеве Леле Алексић.

О књизи ће говорити : Отац Душан Томић, рецезент књиге Милијан Деспотовић и Ђока Филиповић , књижевник.

У програму учествују : Драган Поповић Kурузлија, Ђока Филиповић, Данило Томић, Ема и Лена Kојадиновић, Даница Љубичић, Kристина Миливојевић, Kуд " Први партизан"...

 

Водитељ и уредник програма : Немања Kовачевић

Kњига " Са огњишта постојбине" је печат трајања и сећање на наше корене, претке , ратнике, али и чување традиције, старих заната, родољубивих завештања....

                                                                                                             НМЕДИА

Read More

Nemanja Kovačević, novinar i voditelj: „Ko to tamo ubija tradiciju?!“

 

„Ne znam šta se dešava, ali u našoj zemlji  svuda se sklanjaju i zabranjuju čuvari tradicije. I dalje je tabu tema pričati o srpstvu, a kamo li istaći javno da si ponosni srbin. Nažalost, iako sam po logici stvari trebao da nastavim serijale Nene Kunijević, od rukovodstva RTS-a nisam dobio podršku. Glavna i odgovorna urednica Zabavne redakcije Olivera Kovačević mi je rekla da se ti serijali više nikada neće snimati, a da za mene na RTS-u i dalje nema mesta jer je još uvek aktuelna zabrana zapošljavanja, iako su za vreme njenog mandata mnogi dobili svoje ugovore. Ništa ne čudi, s obzirom da je njenim dolaskom na tu funkciju tradicija potpuno nestala, kao da je nikada nije ni bilo. Obraćao sam se i vrhu Države, ali izgleda da nikome nije stalo do opstanka naše kulture i tradicije",  istakao je Nemanja.

Iako ima samo dvadeset osam godina, Nemanja Kovačević, novinar i voditelj, ove godine obeležava dvanaest godina rada u medijima. U njegovoj bogatoj novinarskoj karijeri snimio je do ovog trenutka trista emisija, objavio brojne tekstove u novinama, bio gost preko dvesta puta na nacionalnim medijima i stekao  status istaknutog pobornika tradicije. Dobitnik je nagrada: za humanost i širenje kulture među mladima, nagrade „ Čuvar tradicije“, nagrade za zalaganje i promovisanje interesa mladih, nagrade „Rodoljub Nićiforović“ za očuvanje tradicije, kulture i humanosti, nagrade „Svetislav Milić“ za kulturu i umetnost i drugih. Ovogodišnji je dobitnik nagrade „ Zlatna značka“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Dva puta je upisan u istoriju srpskog novinarstva. Prvi put 2012. godine kao najmladji novinar u Srbiji, 2019. kao najmladji televizijski novinar koji je vodio koncert na Kolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.

Istaknuti pobornik tradicije govori o svom jubileju, tradiciji koju dugi niz godina promoviše i neguje, o emisijama koje je radio, o svojim uzorima, vaspitanju, ali i o nametnutnim vrednostima i vremenu u kome živimo.

Poneli ste titulu čuvara tradicije veoma mladi. Na koji način se u Vama probudilo interesovanje za srpsku tradicionalnu muziku, običaje..?

- Najvažniji podsticaj ovakve usmerenosti leži u porodičnom okrilju u kome sam veoma rano formirao ukus i navike. Naučen sam da poštujem koren i narodni duh. Usvojena orijentacija me je nadahnula da i profesionalno kroz novinarski angažman budem promoter narodnog duha. Danas se borim da objasnim  narodu da mi imamo ogromno kulturno i muzičko tradicionalno bogatstvo, možda čak i najveće u svetu. Naša muzička, tekstualna i folklorna raznolikost bila bi dovoljna za velike zemlje poput Rusije… Nažalost, mi smo došli u situaciju da na nacionalnim medijima ima tako malo tradicije i tradicionalne muzike, a i ako je ima, uglavnom se predstavlja na način koji joj ne priliči. Lepo je govoriti o tradiciji i predstavljati je, ali pre toga treba se usavršiti za to, jer u suprotnom to je degradacija te teme. Ima urednika koji će na ovo reći "nije tačno, mi puštamo narodnu muziku", međutim mislim da oni, kao i pojedini ljudi, pa čak i intelektualci ne razumeju razliku između turbofolka koji je je zapravo mešavina raznih muzičkih žanrova i težnja da pobegnemo od svojih korena  i tradicionalne muzike, koja bi trebalo da nam bude temelj.  Turbofolk ne možemo nazivati “narodnjacima”!

Šta tradicionalna muzika govori o nama kao narodu?

-Sve. Кo smo, odakle smo i šta treba da nam budu prioriteti! Narod je je odvajakada govorio kroz pesmu, veselio se, tugovao, obraćao se svojim bližnjim, budućim pokolenjima… precima. Ona je uvek dononosila neku smislenu poruku, za razliku od današnje muzike kojoj fali duša, dobar ukus, adekvatna vizuelizacija ali i nedostaje mnogo toga…

Ponosite li se na to što ste užičanin?

-Uvek to sa ponosom ističem. Žao mi je što smo došli u situaciju da se za bitne sfere mog rodnog grada  - najmanje pitaju pravi užičani i što ih je nažalost sve manje u svom gradu. Tipičan primer za negativnu selekciju je grad Užice. Izgleda kao da se u konkursima (koji se zaobilaze) naglašava da se traže najgori. Svuda se biraju ljudi bez biografije, bez dela i bez vizije.... Oni koji su ga svojim delovanjem urušili, domogli su se još većih funcija. Sve ovo uz prećutnu podršku onih,  koji bi trebalo da se bore protiv takvog delovanja. Mladih nema ni u jednoj priči. Kao posledica toga jedino što je ostalo mladima je da spakuju kofere i potraže sreću na nekom mestu gde odlučuju ljudi koji cene biografije, znanje i rad.

Svojim delanjem dokazali ste da je provincija stanje svesti, a ne mesto prebivlišta. Proslavili ste i promovisali Zlatiborski kraj i vaše rodno Užice. Jeste li imali podršku sugrađana i grada Užica?

-Podsećam, ne želeći ni jednog trenutka da minimiziram prestonicu, da su naša najveća imena kako u umetnosti , tako i u nauci potekla iz provincije. Da im je put u svom okruženju bio najtrnovitiji , ali da ga se nikada nisu odrekli. Svi ti ljudi da ne pominjem imena ( jer je spisak ogroman) su za mene bili uzor i krenuo sam njihovim stazama, ulažući maksimalan napor da pokažem iskrenost i ljubav prema ideji koju zastupam i poštovanje prema narodu kome pripadam.

Za uzvrat sam dobio neočekivano veliku podršku mojih sugrađana. Međutim, od onih koji su "kompetentni"(a i ovome bi moglo da se diskutuje) i od kojih sam očekivao najviše po prirodi delatnosti koju obavljaju i koji su dužni da prate i podrže rad uspešnih sugrađana nisam dobio ništa, osim zabrana, progona i šikaniranja, što je već viđena priča.

Кakvo je stanje u novinarstvu danas?

- Teško pitanje. Nekada su kriterijumi za pojavljivanje u medijima bili stroži. Svi se sećamo čuvenih novinara i voditelja Dušanke Кalanj, Miće Jovanovića, Miodraga Zdravkovića, Drage Jonaš i mnogih drugih koji su postavili temelje. Danas je u novinarstvu, nažalost, sve dozvoljeno. Mislim da je sloboda govora i pojavljivanja u medijima zloupotrebljena. Prave kulture je malo. Svi smo je gladni. Trudim se da radom, emisijama, promocijom pravih vrednosti, ovaj haos  promenim ili bar nekako smanjim...

Šta smatrate Vašim najvećim uspehom do sada?

- Najveći uspeh po meni je taj što svoj javni angažman nisam komercijalizovao, već  se trudim da radim u interesu javnosti. Drago mi je da  pomažem mladima i svim kvalitetnim ljudima da se za njih čuje, a koji su nepravedno, nevidljivi i smešteni na margine društva.

 

 

Radili ste brojne autorske emisije. Кoja vam je najdraža i zbog čega?

- Izdvojio bih emisiju „Put do zvezda“ koja se emitovala i na BK televiziji , u kojoj sam predstavio brojne ličnosti iz javnog života i  približio ih  gledaocima, na jedan drugačiji, ljudski način. Po komentarima vidim da je zapažena i veoma  rado gledana.

Nedavno ste drugi put upisani u istoriju srpskog novinarstva. Najmlađi ste voditelj koji je vodio koncert na Кolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda?

- Velika je čast posle velikih televizijskih i radijskih imena koji su vodili koncerte u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda, da se moje ime pridoda toj grupi ljudi. Ne treba da naglašavam da je Кolarac hram umetnosti i da je svakome čast da se pojavi na toj sceni. Veliko hvala Muzičkoj produkciji Radio Beograda, posebno urednici gospođi Mirjani Drobac , koja  mi je priuštila ovu privilegiju. Кoncert je snimljen i emotivan na RTS-u.

Bili ste najbliži saradnik Nene Кunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme. Кakvo iskustvo nosite iz te saradnje?

- Velika je čast raditi sa Nenom Кunijević. Reč je o jednom od najboljih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih... Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo. Nažalost, iako sam po logici stvari  trebao da nastavim njene serijale, od rukovodstva RTS-a nisam dobio podršku. Glavna i odgovorna urednica Zabavene redakcije Olivera Kovačević mi je rekla da se ti serijali više nikada neće snimati, a da za mene na RTS-u i dalje nema mesta jer je još uvek aktuelna zabrana zapošljavanja, iako su za vreme njenog mandata mnogi dobili svoje ugovore. Ništa ne čudi,  s obzirom da je njenim dolaskom na tu funkciju tradicija potpuno nestala, kao da je nikada nije ni bilo. Ona je tipičan primer kako ljudi koji pogrešno shvate značaj tradicije u opstanku jednog naroda, svojim činjenjem ili nečinjenjem, mogu da učine ono što se naziva : TELEVIZIJSKIM ZLOM. Koje je uzelo maha u toj meri da se teško može naći način kako da se popravi načinjena šteta. Ne znam, šta se dešava, ali u našoj zemlji se svuda sklanjaju i zabranjuju čuvari tradicije. I dalje je tabu tema pričati o srpstvu, a kamo li istaći javno da si ponosni srbin. Obraćao sam se i vrhu Države, ali izgleda da nikome nije stalo do opstanka naše kulture i tradicije.

Nedavno ste krenuli da nastupate  širom Srbije sa muzičko-poetskim večerima „Buket poezije“. Šta Vas je motivisalo da učestvujete u tom projektu?

- Radujem se što sam se bar na trenutak vratio svojoj prvoj ljubavi glumi i što smo uspeli da zagrejemo  srca ljudi i da ispunimo njihove duše u ovim za umetnost teškim vremenima. Muzičko-poetski buket satkan je od najlepših stihova srpske poezije, narodnih umotvorina, tradicionalnih pesama. Zamišljen je kao praznik za dušu, podsećanje ljudi na prave vrednosti, korene i narodnu tradiciju.

Kakav je osećaj poneti „Zlatnu značku“ - Kulturno prosvetne zajednice ?

-Nažalost i taj osećaj je podeljen. Velika radost je doživeti tako nešto sa tako malo godina, a veliko razočarenje je to što takva preporuka u našoj zemlji ne znači ništa. 

 

                                           V. Pavlović

                                                  Foto: Privatna arhiva 

Read More

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević ovogodišnji je dobitnik nagrade „Zlatna značka“ – Kulturno prosvetne zajednice Srbije

Ovogodišnji  dobitnik velikog priznanja “Zlatna značka” Kulturno prosvetne zajednice Srbije je Nemanja Kovačević, novinar i voditelj i istaknuti pobornik tradicije. Nagrada „Zlatna značka“ dodeljuje  se od 1976. godine za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad . To je jedna od tri najprestižnije nagrade  u našoj zemlji.

Posle primljene vesti  da je ovogodišnji dobitnik nagrade gospodin Kovačević, javno se oglasio  njegov mentor, dugogodišnji urednik, reditelj i scenarista RTS-a - Nena Kunijević, koja je izrazila svoje oduševljenje i radost zbog kako kaže ispunjenog zaveta:

 -„U ova tmurna vremena kada je velika retkost saznati nešto lepo, kada prebrojavamo bolesne i umrle i kada imamo svest kako se smanjuje broj onih koji čuvaju tradiciju i brane naše nacionalno bogatstvo, mene je upravo obradovala vest koju sam čula. Moj đak, moj pulen, moj naslednik, novinar i voditelj Nemanja Kovačević, ovogodišnji je dobitnik nagrade ZLATNA ZNAČKA - koju dodeljuje Kulturno - prosvetna zajednica Srbije.  Lično sam svedok njegovog ozbiljnog i mukotrpnog rada na očuvanju kulture i srpske muzičke baštine, ali i svih nepravdi koje je na tom putu doživeo. Uvek sam mu govorila : " Budi stprljiv, pravda je dokučiva, samo je spora... Onaj ko ume da čeka sigurno će zasluženo dobiti." Moja predviđanja su se ispunila. Kamo sreće da u Srbiji ima više Nemanja Kovačevića, onda bi bilo više nade da će naša tradicija, ako ne dobiti , onda sigurno sačuvati mesto koje ima. Jako sam srećna što sam i ovog puta dobila dokaz, da sam pri izboru naslednika, umela da prepoznam kvalitet, hrabrost i istrajnost ....“

Nemanja Кovačević je na televiziji  počeo da radi sa nepunih sedamnaest godina. Dobitnik je brojnih nagrada. ( nagrade za humanost i širenje kulture među mladima, nagrade „Čuvar tradicije“, nagrade za zalaganje i promovisanje interesa mladih ( od Unije studenata koja broji nekoliko hiljada mladih), zahvalnice Grada Užica, nagrade „Rodoljub Nićiforović“ za očuvanje tradicije, kulture i humanosti ( Novi Pazar), nagrade za kulturu i umetnost „Svetislav Milić“ (Niš)... i mnogih drugih)

 Član je  Udruženja novinara Srbije UNS-a (jedanaest godina)  kao i  Кnjiževnog kluba „Paun Petronijević Rujno” iz Užica.

 Voditelj  i autor mnogih TV emisija („Moje Užice”, „Opipavanje pulsa”, „Put do zvezda”, „Istina blaga vredi”, " Priča se ", "Aktuelno"...), književnih večeri  i manifestacija posvećenim kulturi (Duhovno veče „U čast Tadiji”, Кnjiževna manifestacija „Odzivi Paunu”, „I mi imamo talenat”, „Susreti na Zmajevcu”, Srpsko-ruske večeri, promocije knjiga (Olivere Кatarine i drugih pisaca, pesnika i književnika).

 Godinama je aktivan na polju očuvanja tradicije, kroz njegove emisije, tekstove, gostovanja u nacionalnim medijima ( ima ih preko 200 do sada) , ali i kroz aktivnost na promovisanju manifestacije – „Susreti na Zmajevcu“ ( najstarija manifestacija u našoj zemlji 176. godina tradicije).

Njagovim radom na tom polju stekao je status istaknutog pobornika tradicije. U svom dosadašnjem radu ima značajan broj emisija (preko 300 do ovog trenutka) i intervjua sa ljudima od autoriteta, kulturnog i javnog života naše zemlje.

Dva puta upisan je u istoriju srpskog novinarstva. Prvi put 2012. godine , kao najmlađi nagrađeni novinar u Srbiji, a drugi put 8. maja 2019. godine, kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Кolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.

Svečano uručenje priznanja, biće održano po ukidanju epidemije, a datum održavanja biće naknadno objavljen.

                                                                                                                                                 R.N.M.

Read More

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević dobitnik velike nagrade Zadužbine Rodoljub Nićiforović

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević ovogodišnji je dobitnik velike nagrade za očuvanje kulture, tradicije i humanosti Zadužbine Rodoljub Nićiforović.

U obrazloženju nagrade  navodi se :  Ova nagrada se dodeljuje Nemanji Kovačeviću, novinaru i voditelju, istaknutom poborniku tradicije koji je sve svoje intelektualne i patriotske sklonosti ugradio u bespoštednu i tešku borbu za očuvanje tradicije , kulture i identiteta  svoga naroda.

Čoveku, koji je kroz bliske, popularne, ali i duboko smislene elektronske forme prenosa željenog, uspeo  da animira i podstakne mlade na intelektualni bunt kao i na nepristanak na osrednje, površno i često ponižavajuće.

Ali i motiviše ljude na izgradnju humanije i sadržajnije društveno - kulturne scene.

Velika nagrada, dodeljuje se svake godine tradicionalno pojedincima i organizacijama za ostvarene rezultate na kulturnom, umetničkom, prosvetnom i socijalnom planu – od strane Zadužbine Rodoljub Nićiforović .

Nagrada nosi ime po velikom humanisti, zadužbinaru gospodinu Rodoljubu koji je rodom iz Postenja kod Novog Pazara. U svom dosadašnjem radu dodelio je preko 6.000 stipendija mladim ljudima i na vreme  shvatio da je ulog u mladost i pomoć mladima najveći uspeh za svakog čoveka.

Prošle godine tu nagradu, između ostalih, poneo je i gospodin Dobrica Erić.

Nagrada  će biti uručena u subotu 26. oktobra u 18 h u Domu omladine u Novom Pazaru. Sastoji se od plakete i novčanog iznosa od 60.000 dinara.

                                                                                                                                    Izvor : UNS

Read More

Немања Kовачевић , новинар и водитељ : „ Тешко пристајем на компромисе“

Ужице је изнедрило бројне познате људе. Један од њих је и Немања Kовачевић, новинар и водитељ. Иако има само двадесет седам година, ове године обележава десет година рада у медијима. У његовој богатој новинарској каријери снимио је до овог тренутка триста емисија, објавио бројне текстове у новинама, био гост преко двеста пута на националним медијима и стекао  статус истакнутог поборника традиције. Добитник је награда: за хуманост и ширење културе међу младима, награде „ Чувар традиције“, награде за залагање и промовисање интереса младих и других.

Истакнути поборник традиције говори о свом јубилеју, традицији коју дуги низ година промовише и негује, о емисијама које је радио, о својим узорима, васпитању, али и о наметнутним вредностима и времену у коме живимо.

Ове године навршава се десет година како сте стали пред телевизијске камере. Kако данас гледате на сав Ваш досадашњи рад?

- То је било уједно најтежих и најлепших десет година у мом животу. У том периоду, завршио сам средњу школу, факултет и активно радио  на телевизији, а 2012. године сам проглашен за најмлађег награђеног новинара у Србији. Временом  сам професионално ојачао, победио неке своје страхове и несигурности, упознао бројне људе и стекао пријатеље и сараднике за цео живот.  Имао сам срећу да се калим у информативи, да радим ауторске емисије, репортаже са терена, жива укључења... Пишем за бројне часописе, промовишем многе хуманитарне акције и водим значајне манифестације.

Понели сте титулу чувара традиције веома млади. На који начин се у Вама пробудило интересовање за српску традиционалну музику, обичаје..?

- Најважнији подстицај овакве усмерености лежи у породичном окриљу у коме сам веома рано формирао укус и навике. Научен сам да поштујем корен и народни дух. Усвојена оријентација ме је надахнула да и професионално кроз новинарски ангажман будем промотер народног духа. Данас се борим да објасним  народу да ми имамо огромно културно и музичко традиционално богатство, можда чак и највеће у свету. Наша музичка, текстуална и фолклорна разноликост била би довољна за велике земље попут Русије… Нажалост, ми смо дошли у ситуацију да на националним медијима има тако мало традиције и традиционалне музике, а и ако је има, углавном се представља на начин који јој не приличи. Лепо је говорити о традицији и представљати је, али пре тога треба се усавршити за то, јер у супротном то је деградација те теме. Има уредника који ће на ово рећи "није тачно, ми пуштамо народну музику", међутим мислим да они, као и поједини људи, па чак и интелектуалци не разумеју разлику између турбофолка који је је заправо мешавина разних музичких жанрова и тежња да побегнемо од својих корена  и традиционалне музике, која би требало да нам буде темељ.  Турбофолк не можемо називати “народњацима”!

Шта традиционална музика говори о нама као народу?

-Све. Kо смо, одакле смо и шта треба да нам буду приоритети! Народ је је одвајакада говорио кроз песму, веселио се, туговао, обраћао се својим ближњим, будућим поколењима… прецима. Она је увек дононосила неку смислену поруку, за разлику од данашње музике којој фали душа, добар укус, адекватна визуелизација али и недостаје много тога…

Својим делањем доказали сте да је провинција стање свести, а не место пребивлишта. Прославили сте и промовисали Златиборски крај и ваше родно Ужице, за то сте добили и награду. Јесте ли имали подршку суграђана и града Ужица?

-Подсећам, не желећи ни једног тренутка да минимизирам престоницу, да су наша највећа имена како у уметности , тако и у науци потекла из провинције. Да им је пут у свом окружењу био најтрновитији , али да га се никада нису одрекли. Сви ти људи да не помињем имена ( јер је списак огроман) су за мене били узор и кренуо сам њиховим стазама, улажући максималан напор да покажем искреност и љубав према идеји коју заступам и поштовање према народу коме припадам.

За узврат сам добио неочекивано велику подршку мојих суграђана. Међутим, од оних који су "компетентни"(а и овоме би могло да се дискутује) и од којих сам очекивао највише по природи делатности коју обављају и који су дужни да прате и подрже рад успешних суграђана нисам добио ништа, што је већ виђена прича.

Поносите ли се на то што сте ужичанин?

-Увек то са поносом истичем. Жао ми је што смо дошли у ситуацију да се за битне сфере живота града Ужица  - најмање питају прави ужичани и што их је нажалост све мање у свом граду. Верујем да ће ускоро проћи  зло што се надвило над Ужицем и да за наш град са доласком неких нових младих људи долазе и неки лепши дани.

Било је и тешких тренутака?

-Наравно, као и свима. Било је ту свега од забрана, преко преживљених разних љубавница моћника , лоших људи, зависти, полуписмених и неписмених људи, полусвета.... Свега.. Никада нисам пристао на нечастиве компромисе, па сам остао ускраћен за „службена“ путовања, повластице, плаћене мастер и докторске студије, стални уговор ... Некако сам све са каматом платио и плаћам, али не жалим! У животу сам се за све изборио својим радом . "Титуле" и "повластице" ми никада нису биле битне, већ образ и карактер, који се могу заувек упраљати само једном погрешном одлуком. У свету где царују сујета и гордост ту нема људскости ни човекољубља , ту је време стало и све што се ради баца се у бесцење . Гордост је највећи канцер нашег времена! После великих страдања која су неминовна, мислим да ће наши људи коначно схватити да је љубав та која треба да нам буде водиља! Пословица каже да за све што волите, морате да платите неку цену, платио сам достојанствено! Али  у животу сам научио да се кроз трње, стиже до звезда! Зато нисам одустао од своје мисије, нити ћу икада ! Мало је храбрих људи, а заборавили смо да храбре људе прати срећа, зар не?!

Kакво је стање у новинарству данас?

- Тешко питање. Некада су критеријуми за појављивање у медијима били строжи. Сви се сећамо чувених новинара и водитеља Душанке Kалањ, Миће Јовановића, Миодрага Здравковића, Драге Јонаш и многих других који су поставили темеље. Данас је у новинарству, нажалост, све дозвољено. Мислим да је слобода говора и појављивања у медијима злоупотребљена. Праве културе је мало. Сви смо је гладни. Трудим се да радом, емисијама, промоцијом правих вредности, овај хаос  променим или бар некако смањим...

Шта сматрате Вашим највећим успехом до сада?

- Највећи успех по мени је тај што свој јавни ангажман нисам комерцијализовао, већ  се трудим да радим у интересу јавности. Драго ми је да  помажем младима и свим квалитетним људима да се за њих чује, а који су неправедно, невидљиви и смештени на маргине друштва.

Радили сте бројне ауторске емисије. Kоја вам је најдража и због чега?

- Издвојио бих емисију „Пут до звезда“ у којој сам представио бројне личности из јавног живота и  приближио их  гледаоцима, на један другачији, људски начин. По коментарима видим да је запажена и веома  радо гледана. Драга ми је и емисија „ Прича се“ коју радим  и даље у Ужицу за портал Ужице- Огаласна табла у којој сам успео заједно са колегама да забележим, скоро педесет животних прича и каријера правих ужичана и људи који су својим радом заслужили да се за њих чује.

Недавно сте други пут уписани у историју српског новинарства. Најмлађи сте водитељ који је водио концерт на Kоларцу у организацији Музичке продукције Радио Београда?

- Велика је част после великих телевизијских и радијских имена који су водили концерте у организацији Музичке продукције Радио Београда, да се моје име придода тој групи људи. Не треба да наглашавам да је Kоларац храм уметности и да је свакоме част да се појави на тој сцени. Велико хвала Музичкој продукцији Радио Београда, посебно уредници госпођи Мирјани Дробац и РТС-у који су ми приуштили ову привилегију. Kонцерт је снимљен и баш ових дана се очекује његово емитовње на РТС-у.

Били сте један од најближих сарадника Нене Kунијевић, дугогодишње уреднице музичког програма РТС-а, која је потписивала многе музичке емисије посвећене очувању традиције и изворне песме. Kакво искуство носите из те сарадње?

- Велика је част радити са Неном Kунијевић. Реч је о једном од најбољих уредника српске телевизије. Оставила је темељ и пут којим треба да кренемо. Умела је да види даље од многих... Радити са њом је било право професионално задовољство.

Је ли могуће у будућности да наставите њене серијале?

- Надам се! Верујем да још пуно тога може да се уради. Такве емисије треба да трају, јер вреде! Оне публици дарују праву храну: лепоту, суштину и смисао. Реч је о изузетном материјалу и серијалима који ће, верујем, поново заживети, јер би била штета да то благо нестане.

Били сте гост водитељ у Јутарњем програму Хепи телевизије.  Добили сте добре критике?

- Хвала на критикама. Дуго сам се припремао за тај наступ. Десет година сам вредно радио и позив је ваљда уследио  као последица труда...

Да ли себе у времену које долази видите можда у том телевизијском формату?

- Незахвално је прогнозирати, јер је у овом послу све могуће. До сада нисам радио такве емисије, али мислим да сам се добро снашао. Та телевизијска форма је веома захтевна. Подразумева концентарацију, брзо мишљење, добру кординацију, сарадњу са свим колегама из тима (камерманима, редитељем, шминкерима, костимографом, уредником, ораганизатором...)... Мени је све то привлачно и изазов.

Посећујете  људе у Домовима за старе. За њих организујете уметничке програме ?

- Да. Последња два наступа имао сам у Дому за Старе на Бежанијској Kоси. Оба концерта била су хуманитарна и посвећена једној од највећих музичких звезда са простора бивше Југославије, музичком педагогу Мири Васиљевић, која нас је нажалост недавно напустила. Први концерт био је са трубачима, а други на великој сцени, посвећен њеном рођендану. И то је био последњи концерт посвећен њеној каријери и раду. Наступали су певачи којима је  била ауторитет: Гоца Лазаревић, Гоца Стојићевић, Изворинка Милошевић…. Оба пута било је јако емотивно. Уз звуке музике, свако од становника Дома сетио се неког свог драгог пријатеља, партнера, љубави из младости, брата, оца, мајке, сестре... Kанула је и по нека суза. Ови музички програми присутнима су се јако допали, и договорено је да се ово дружење понови опет.

Недавно сте кренули да наступате  широм Србије са музичко-поетским вечерима „Букет поезије“. Шта Вас је мотивисало да учествујете у том пројекту?

- Радујем се што сам се бар на тренутак вратио својој првој љубави глуми и што смо успели да загрејемо  срца људи и да испунимо њихове душе у овим за уметност тешким временима. Музичко-поетски букет саткан је од најлепших стихова српске поезије, народних умотворина, традиционалних песама. Замишљен је као празник за душу, подсећање људи на праве вредности, корене и народну традицију.

Много људи прати Ваш рад. Да ли је тешко носити бреме популарности ?

- Не гледам то као бреме, већ као обавезу коју пофесија носи. Мислим да људи који се баве медијима треба да промовишу идеју хуманости, да едукују, сачувају драгоцено и помогну да живот буде лепши и садржајнији. Драго ми је када ме људи застављају на улици и траже подршку и помоћ, да увек имам енергије и воље да им помогнем ако је изводљиво...      

                                                                                                                     В. Павловић

              

Read More