BRANKA SELAKOVIĆ, KNJIŽEVNICA : KNJIGE NE SLUŽE KAO TEŽINA DA SE BOLJE PRILEPI FIL ZA OBLANDU !!!

                          1.  Šta  Vas motiviše da pišete i kada Vam je inspiracija najbolja?

Motiv za pisanje je nasušna potreba duše. Uvek se setim jedne gospođe koja nije želela da me pozove - pozdravi, kada smo se srele, jer sam  bila zamišljena, nisam je primetila. Posle nekoliko dana mi je rekla: „Znaš, kazala sam svom sinu da te pustimo. Sada piše roman, Branka ide Bulevarom Revolucije i piše roman!“ Bulevar Revolucije više ne postoji, nije ni tada kada smo se nas dve srele, ali davnih dana je to bio bulevar njene mladosti a meni se evo deceniju umiljava, ili ja njemu. Imena ulica se menjaju, ali sećanja, ljudi, priče, osmesi, emocije ostaju utabane, ugravirane. Sve je to meni inspiracija, moj Beograd, moje Užice, moj svet. Priče, istorijat, sudbina ljudi. Ja konstantno gradim priču u svom umu, ne prestajem nikada.

             2.  Kako počinjete pisanje knjige, da li baš sve što planirate stane u nju i kako sve misli smestite u priču ?

Znam šta želim da pišem, mesecima istražujem datu temu, ako je reč o romanu koji mora biti potkrepljen istorijski tačnim činjenicama, započnem, pa polako, korak po korak. Likovi se rađaju, ulaze u igru samnom, stvaram ih, brišem, dodeljujem im raznolike karakterne crte, ubijam ih. Igram se, ali vrlo ozbiljno, predano, detaljno. Ništa na svetu ne radim pažljivije i sa više ljubavi od pisanja.

Nekada moramo da ispoštujemo zahteve urednika, ili odredbe konkursa, pa tekstovi moraju biti kraći, do određenog broja reči, što je opet izazov, a pisac uvek ima mogućnost stvaranja kovanica, nekih svojih reči, kojima će preneti poruku čitaocu. A na potonjem je da traži slojeve, koliko ima čitalačkog iskustva, obrazovanja, mašte, širine duha on će do dubljih slojeva jednog umetničkog dela i stići. Žao mi je kako neki ljudi ne umeju da se igraju i da proniknu do svih neslućenih dubina jednog dela, nego ostanu samo na nekoj banalnoj površini, oni ljudi koji ništa ne razumeju i svet dele u kategorije crno-belo ili odgovara-neodgovara.

              3.  Koji ste fakultet završili, koliko dugo se bavite pisanjem i koliko knjiga ste do sada objavili?

Diplomirala sam na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, odsek za filozofiju. Polako nastavljam školovanje, što neće ometati moje pisanje jer sam tokom pohađanja osnovnih studija objavljivala svoje romane, tekstove, nastupala širom regiona. Kažu „Kafana ne sme da trpi zbog porodice“, sve je jasno... 

Pišem oduvek (tipičan odgovor koji će svako reći...čim je progovorila ona je propevala, prosvirala, proglumila...). Nastupala sam kao devojčica u školskim priredbama i čitala svoje pesmice, prva je napisana već u prvom razredu osnovne škole, a u šestom sam započela roman, koji sam obrisala, a početkom treće godine srednje škole počeli su da se rađaju „Narcisi bojeni crno“, moj prvi objavljeni roman.

Objavila sam tri romana, preko pedeset publikacija u književnim časopisima, antologijama...Radujem se novim izdanjima u zemljama u okruženju koji me očekuju do kraja godine, a već početkom naredne moja prva zbirka pesama biće objavljena u drugoj državi, a ne u Srbiji, ali izgleda da komšije imaju više sluha.

     4.  Knjiga „Ljuta sam“ doživela je veliki uspeh. Jeste li Vi zadovoljni i planirate li u skorije vreme izlazak nove knjige?

Uvek može bolje, uvek može više, uvek može još. No, polako, stepenik po stepenik, jer smatram da ostvarivanje želja mora biti postepeno, kao i prelazak prepreka ka ostvarivanju snova, ako mislimo da se duže zadržimo na određenim pozicijama, inače pad može biti jako bolan, a još ako nemamo padobran ili ne umemo da letimo, loše se završava. Sujeta, ego moraju biti kontrolisani, umireni, strpljivo, pažljivo, marljivo raditi na sebi. Sve što sam postigla moje je, nikome ništa ne dugujem i ponosna sam na to. Zahvalna sam kada vidim da izdavači, čitaoci, porodica, prijatelji veruju u mene. I neka to bude samo jedan čovek, ako je iskren, dovoljno je. Što se tiče novih knjiga, u planu je objavljivanje zbirke priča „Zapremina tela“, ali prvo skoči pa reci hop! Već tri godine pišem roman „Princeza od Srbije“, pa kada završim videćemo.

         5. Kako dolazite na ideju za naslov knjige?

Ne znam.  Rodi se, u najkraćoj mogućoj formi sažeti sve što je na stotinama stranica...veština, igra!

        6.  Koji je Vaš omiljeni pisac?

Protiv sam izričitog presuđivanja šta volim, šta ne volim. Naravno da mi je pisanje na prvom mestu, ali ja zalazim i u druge umetnosti, to se danas zove multimedijalnost, e pa ja sam onda multimedijalna. Snimila sam nekoliko kratkih filmova, pomalo crtam i slikam, bavim se novinarstvom, pišem i drame... Ne umem da se odlučim koja mi je omiljena boja, omiljeni slatkiš, voćka...Znam šta mi prija, šta ne i radim po osećaju, ali rastemo, sazrevamo, menjamo se, tako se menjaju i naši afiniteti. Uvek prvo ističem filozofe i njihova dela su mi zbog moje struke najznačajnija, ali u književnosti pored neprevaziđenih klasika ima nekoliko autora koje rado čitam a mnogi bi se začudili koliko ima dobrih neobjavljenih romana među neafirmisanim piscima, a ja sam imala zadovoljstvo da ih pročitam. Sada sam trenutno u fazi čitanja domaćih autora i njihovih poslednjih romana.

        7.    Koja je to knjiga koju preporučujete našim čitaocima da pročitaju i zbog čega?

Moje knjige. Razloga je  mnogo.  Samo uđite u biblioteke, knjižare, čitajte, to je prozor u svet, dušu, ispitivanje granica uma, osećaja, intelekta, širenje vidika. Bićete ispunjeniji, srećniji, elokventniji. Ne begajte pred nepoznatim, neka vas ne bude strah od čarobnih svetova koje otkrivate! Slova ne ujedaju, knjige ne služe kao težina da se bolje prilepi fil za oblandu.

           8.  Koja je to poruka Vašim čitaocima i u kojoj knjižari mogu da nabave Vaše knjige?

Čitamo se, vidimo se, družimo se!

U svim knjižarama. U Užicu ih ima dve, koliko mi se čini treći roman je dostupan u obe, a u Beogradu mahom sve, a ima i online.

           

                                                                                                                                        N.Kovačević

Posted in: