МАНАСТИР КОПОРИН - БИСЕР ДЕСПОТА СТЕФАНА

„ Без невоље - нема богомоље" говорио је наш Златоусти Владика Николај. На жалост наш народ је такав, Бога се сетимо само кадa дођемо до дна. Прича која је пред вама говори о чудесном владару, сина кнеза Лазара који је чинио и чини чуда у манастиру у којем је сахрањен.

Оно што је за Црногорце - Острог, за Грке - Метеори и Егина, за Русе - Почајевска лавра - то је Копорин за овај део Србије. У њему се дешавају чудесна исцељења.

Ко је био Деспот Стефан?  Био је син и наследник кнеза Лазара и књегиње Милице. Имао је старијег брата Вука и пет сестара. Био је омиљено и најмлађе чедо својих времешних родитеља, и имао је само 12 година када је са намесништвом мајком: књегињом Милицом и Јефимијом - после смрти свога оца преузео власт.

1402. године после битке код Ангоре деспот Стефан Лазаревић оженио се грчком принцезом Јеленом. Били су у браку 42 дана. На жалост принцеза Јелена се разболела и упокојила, а Стефан јој је обећао да се неће поново женити. Тако је и било, Стефан Високи племенити благочестиви није се поново оженио - а могао је!

Историјски извори кажу да је био привлачне спољашности, висок, отмен, племенитих витешких манира. Деспот Стефан Лазаревић био је и владар , песник , државник,  законодавац, велики задужбинар. И подједнако успешан у свему.  Био је и први градоначелник и „ кум “ Београда. Дао му је име бели град - Београд и посветио га пресветој Богородици. До тада он је  био римски Сингидунум. Подигао је бројне манастире: Тресје на Космају, манастир Светог Николе, Манасију, Наупаре, Копорин и др.

Копорин је само један у низу. То је било Деспотово скривено место за лов, одмор и душу. Током времена, захваљујући деспотовим моштима Копорин постаје један од најјачих духовних центара Србије!

ЧУДО У КОПОРИНУ

 

1977. године научници су утврдили да су посмртни остаци из гроба у југозападном делу цркве, на којем су се дешавала исцељења, заправо мошти светог Деспота Стефана Лазаревића.

- „ У близини Копоринске цркве налази се извор "света вода", који исцељује очне болести , главобољу, и бубреге. Ова чудесна вода извире из брда и тече испод цркве све до бунара где је народ стално точи, каже нам мати Нина. “

Професор Мирослав Ђорђевић из Смедеревске Паланке написао је монографију о селу Вишевцу код Раче, и тада је међу старим архивским документима пронашао писмо сељака Стојана Ђорђевића из Вишевца, који је 14.09.1825. упутио писмо кнезу Милошу Обреновићу. И у том писму он га моли да му дозволи да обнови манастир јер је сањао да једино тамо може да се исцели од болести. Мати Нина, каже нам да је посебна вредност овог текста у томе што се у њему први пут налази писани траг о чуду у Копорину.

ПРИЧА О ДЕЦИ ( Мати Нина)

  

Мати Нина прича нам о деци која су дошла на свет благодарећи молитвама оца Саве и Светог Деспота :

„ То су посебна деца, ти мали људи, дечаци и девојчице који су измољени код ћивота светитеља.

 

Једна учитељица из Смедерава била је у браку више од десет година, без деце. Лекари и наука рекли су да она и њен супруг не могу да имају децу. На предлог супруга и пријатеља као у последњу луку спаса дошла је у Копорин, да јој се очита молитва за пород. Отац Сава очитао је молитву код ћивота, њој и њеном мужу, а Деспот је дао свој небески благослов и после девет месеци родио се мали дечак по имену Стефан!

 

Учитељица се није две , три године појављивала ... а онда једног дана једна насмејана жена, која је за руку водила плавокосог дечака појавила се у манастиру, сва срећна и радосно ми се обратила и питала да ли је познајем? Дошла сам да се захвалим свецу, донесем поклоне, и са мојим малим Стефаном да се поклоним и целивам мошти Стефана Високог. „

Један брачни пар Предраг и Снежана дошли су из Црне Горе, они сада имају дечака и девојчицу.

Свештеник из Великог Орашја после три кћерке овде је добио сина. После неког веремена родитељи су приметили да беба не покреће руке и ноге. Забринути дошли су по помоћ у Копорин. Отац Сава је детету очитао молитву, и дао им уље из кандила да му помазују руке и ноге. После неког времена срела сам попадију у Копорину и питала како им је дете, да ли је боље?

 Попадија ми је испричала следећу причу, заправо свој сан:

„ Одмах после неколико дана од када смо били у Копорину, где је отац Сава очитао молитву и дао нам уље да помазујемо малишана, њему је било много боље, почео је да мрда ножице и покреће руке, али ја никако да дођем да се захвалим, стално неки послови!

И једног дана кренем ја у Дом здравља у Паланку и сретнем једног човека, висок сав сија, пита ме како је мом сину, и каже ми да треба да одем у Копорин!

Ко сте ви, питам  непознатог човека?

Ја сам из Копорина. Стално сам тамо, тамо и спавам...

Видљиво збуњена питала сам га :  „ Па како то да вас никад раније нисам видела? Ја тамо знам оца Саву и мати Нину, Аполинарију, Екатарину, мати Петку, Евстолију, оца Никона, сестру Данијелу... а ви сте ми непознати! „

Тај непознати човек, који је како каже попадија сав сијао био је лично - Свети Деспот Стефан... Наравно да је одмах нашла мало времена и дошла до Копорина да се захвали.

Девојчица Нина - такође је дете измољено у Копорину. За њу су молили не само њени родитељи и отац Сава код моштију Светог Деспота већ и сви људи који су се нашли у цркви. Пошто је рођена 27. јануара, родитељи су јој дали име по великој руској светитељки Нини Грузијској.

Мали Симеон, син Вање и Радослава из Паланке такође је измољен у Копорину. Дечак је рођен на Симеона Мироточивог у фебруару, те је по овом светитељу и добио име. Мајка малог дечака коме је сад три године и који је веома крупан и напредан за дете свог узраста - Вања  нам каже да њен дечак необично воли музику! И то не било коју већ руску, духовну хорску музику!

Отац Сава ми је предложио да му што чешће пуштам ту врсту музике. Послушала сам га каже мајка малог Симеона и додаје да је она док је чекала да се Симеон роди слушала ту врсту музике, која ју је чинила спокојном мирном и радосном!

Мали Симеон у Копоринској цркви понаша се као у својој кући, слободно и радосно тапка својим ножицама тамо амо, то је за њега очигледно познат и вољан простор, а крсти се као велики дечак од пет година!

Један други Стефан двогодишњи дечак рекао је монахињи у Копорину, мати Нини пошто је саслушао њену причу о Деспоту и манастиру, чисте детиње душе и искрено "мати како си ти лееепа"!

Душко Радовић, новинар и песник, намргођени мудрац детиње душе, ословљавао је децу са пошована децо, и управо једном дечаку, свом млађем брату - Брани - испевао је једно од најлепших песама за децу "био једном један лав".

Растко, Свети Сава, најмлађи син Светог Симеона, монах и принц оснивач независне СПЦ (у Никеји) и школе је наше највољеније српско дете. Јован Јовановић Змај лекар и песник, прелепе "Ђулиће" и "Ђулиће увеоке" испевао је својој рано преминулој деци.

Алекса Шантић, Исидора Секулић, Његош. Тесла, Илија М. Коларац, Милица Стојадиновић Српкиња, Иво Андрић, Милош Црњански, Милена Павловић Барили, и многи други умови српске културе, људи од духа и памети који су својим делом и делима обележили златни век духовности српске културе. На жалост нису оставили наследнике. Њихова деца су њихове књиге, слике, музика и сви ми читаоци и поштоваоци њиховог дела, широм земљиног шара!

Свети Деспот Стефан и његова жена нису имали деце како кажу историјски извори, али како је рекао свети Деспот у свом "Словуљубве" љубав је та сила која свему превасходи, те слободно можемо да кажемо да су сва деца која су дошла на свет чудесном снагом Деспотових светих моштију, управо - плод те љубави која је преживела векове, и данас у двадесет и првом веку у Србији сија, вазноси и дарује бездетним родитељима пород, децу, живот, осмех!

Овај текст о Деспотовој деци и чудесним исцељењима , приводимо крају стиховима српског песника :

 
„ Речи су ноте - језик мелодија

Само Бог је песник - други су копија

А над поезијом биста поезија!

... А дете је дете,

Да га волите и разумете... ”

Текст  :  В. Павловић

Фотографије:  Print screen јутарњи програм Б92, http://upload.wikimedia.org, http://www.svetigora.com/node/5864

Posted in: