INTERVJU : OLGA OSIPOV, DR DERMATOVENEROLOG : LEKARI NISU BOGOVI, NITI MOGU DA BUDU

1. Koliko godina radite u zdravstvu,  šta  volite , a šta ne u vašoj profesiji?

Dvadeset pet godina radim u zdravstvu, a specijalista dermatolog sam dvadeset godina. Volim da radim sa pacijentima i dalje, interesantno je zato što sam odabrala struku koja me zanima i trudim se stalno da se  usavršavam, da učim novo. Delom mojim sposobnostima, delom drugim okolnostima,  imala sam i imam i dalje  priliku da se usavršavam. Često sam bila na seminarima, kongresima i stručnim usavršavanjima . Osim dermatologije bavim se i zdravstvenim menadžmentom, jer sam u jednom dužem periodu bila i direktorka bolnice. Za to vreme sam završila I master iz zdravstvenog menadžmenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu .

2. Pošto ste u dužem vremenskom periodu bili direktorka bolnice, recite mi kakva iskustva odatle nosite?

Bila  sam direktorka Opšte bolnice u Užicu u periodu od 2004. do 2011. godine. Menadžment , odnosno upravljanje bilo kojom organizacijom  dosta je težak posao u Srbiji. A pogotovu u ovo vreme ( zemlja  u tranziciji,  bez dovoljno novca), bez dovoljno iskustva  u reformama, bez zacrtane strategije razvoja zemlje, pa I zdravstva. Tada je  započeto dosta reformi u zdravstvu koje međutim i dalje nisu sprovedene do kraja. Ono što je bilo dobro, je što je bolnica dobila odredjena sredstva za rekonstrukciju pa je renoviran internistički blok, kuhinja, napravljena je kotlarnica, vešeraj. U to vreme  stigao je skener, potom magnetna rezonanca, otvroren  Pace maker kabinet, potom i angiosala, uvedena mamografija, informacioni system. Učestvovali smo u više važnih pilot projekata: reforma bolničkog plaćanja, akreditacija, itd.  To je nešto što je donelo veliki plus bolnici. Visoki rejting bolnice postao je još veći  to je sve ono što je bilo pozitivno. Sam menadžment u zdravstvu odnosno  upravljanje u zdravstvu je težak posao i jedan od najsloženijih menadžmenta. Meni je to bio izazov i to sam volela  da radim, a 2009. sam dobila stipendiju Evropske Unije na javnom konkursu, za master program koji je bio jako dobro organizovan. Predavanja su bila u Beogradu vikendom, predvidjena  za zaposlene a predavači iz inostranstva, iz Evropske unije i iz Kanade. Ove godine sam odbranila I master tezu.

3. Koliko su Vam u tom periodu pomogla ta predavanja ?

U periodu kada sam radila taj posao dosta su mi pomogla. Jer osim iskustava koje sam imala, za taj posao je neophodno i znanje . Da bi  lekar, kliničar vodio jednu veliku organizaciju, ako nema znanje iz upravljanja odnosno iz menadžmenta, može da je vodi ali po osećanju i iskustvu, a to nije dovoljno. U svim organizovanim zemljama zdravstvene organizacije vode ljudi koji ne moraju da budu lekari, ali moraju da imaju ozbiljno školovanje , veštine I znanje iz menadžmenta u zdravstvu koje najčešće traje četiri, pet godina. Njihov rad se ocenjuje svake godine od strane upravnih odbora ili minstarstava na osnovu jasno definisanih kriterijuma I ispunjenih ciljeva.

4. Vaše mišljenje o Zdravstvenom centru Užice i o Opštoj bolnici  Užice ?

 Smatram da radim u jednoj od vrhunskih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Bolnica Užice je bolnica od regionalnog značaja , jedna od najvećih u Srbiji . I dalje smo u vrhu , po mnogim procedurama, uslugama koje pružamo, osoblje je stručno, mada imamo manjak izvršilaca u nekim strukama. Ono što nam nedostaje je bolja tehnička podrška, bolja oprema i imamo problem sa prostorom. Potrebno je izgraditi novi ambulantno poliklinički blok jer očigledno  je da su sadašnje ambulante hirurgije, ORL, internog  i ortopedije neuslovne. Smatram da imamo veliki potencijal, samo na njemu treba još puno raditi.

5. Pre nekoliko meseci u medijima se pojavila loša slika Užičke bolnice i imidž joj je opao zbog pojave bakterije Klostridije. Koje je vaše mišljenje o tome?

Imidž nam je jako pao posle toga. Bolnička infekcija Klostridijom se pojavila iz mnogo razloga, tu nije bio samo jedan razlog, to nije bila samo lekarska greška i ne možemo da kažemo da je to bilo u osnovi. Više nepovoljnih stvari se udružilo. Mislim da ćemo sad mnogo više raditi na problemu bolničkih infekcija, a već je dobrim delom to ispravljeno. Ono što  ne valja, naravno, je da su ljudski životi bili dovedeni u pitanje, ali medicina je rizična profesija. Bolnice su mesta u kojima ljudi nažalost umiru. Imamo sve više pacijenata i sve više nekih koji smatraju da su lekari Bogovi.  Lekari nisu Bogovi, niti mogu da budu. Lekari samo treba da  rade u najboljem interesu pacijenata. Lekari i svi zdravstveni radnici jesu advokati pacijenata.

6. Koja je Vaša poruka svim vašim pacijentima, a koja ostalim ljudima?

Pacijenti treba da se trude da žive zdravo. Ne da bi živeli 100 godina, nego da bi kvalitetno živeli što duže. Znači treba da izbace rizične navike ( cigarete,  alkohol ...),  da se bave fizičkim vežbanjem i  sportom. Jako je bitno da se vodi računa o težini odnosno o unosu kalorija. A ako postoji još drugih rizičkih  faktora, da redovno idu na kontrole, čak i ako su zdravi jedan put godišnje trebalo bi da idu na laboratorijske pretrage, a žene na ginekološke preglede. Poruka ostalima: da se trude da budu ono što jesu, da ispune svoj san ako ga imaju i da probaju da ih ništa ne omete u tome. Znači da dostignu svoj maksimum ako mogu. Jer je to je čini mi se najbitnije u životu. Da budu ono što jesu , da dostignu do nekih visina i da ne stanu na prvoj prepreci, ni na drugoj, ni na trećoj. A uz to kako reče Stiv Džobs: “Stay hungry, stay foolish!” ili :  “Ostanite radoznali i pomalo budalasti!”

                                                                                                                             N. Kovačević

Posted in: