IZA OGLEDALA MEDIJSKE SLAVE

 

Biti medijska ličnost je među najprivlačnijim idejama  mladih ljudi u periodu  kada su idoli pevači, glumci, novinari jako bitni u formiranju ličnosti i mišljenja. To su godine kada su sva vrata otvorena i kada se mlad čovek traži, upoređuje, kopira, sledi. No, ako se to tada i desi da li se nešto i kako menja?

Nemanja Kovačević, lice poznato sa ekrana lokalnih i regionalnih televizijskih stanica, član UNS –a, počeo je svoju karijeru voditelja sa nepunih sedamnaest godina. Zajedno sa koleginicom, tinejdžerkom Nađom Lazarević počeo je na TV 5 sa emisijom „Moje Užice” da bi se kasnije našli na regionalnoj TV Lav sa emisijom „Opipavanje pulsa“. Najmlađi su nagrađeni novinari u Srbiji,  za humanost i širenje kulture među mladima, za pokretanje humanitarne akcije „Srcem za Pavla”. Nemanja i sada radi na TV 5, nekoliko godina je stariji, ali se prvobitna interesovanja iz oblasti zabave, muzike, umetnosti, mode nisu promenila. On sam najbolje zna kako je rad u medijima uticao na njegovo sazrevanje.

Budući da si jako mlad počeo da radiš kao TV voditelj, da li si tada bio svestan odgovornosti jednog takvog zanimanja?

—Toga sam bio svestam samo intuitivno. Što se same odgovornosti tiče, ona se stiče od malih nogu. U porodici se formira prva kontura socijalizacije. Kasnije to očvrsne u vrtiću, školi, među prijateljima. Uglavnom se rukovodim moralnim načelom „ne čini drugima ono što ne želiš da drugi čini tebi”, i to načelo uz intuiciju mi je pomoglo da počnem da sagledavam ozbiljnost posla koji sam tek počinjao. Osim toga, moguće da je i nešto što se naziva talenat dosta pomoglo.

Kako je uopšte došlo do toga da se nađeš pred kamerama na televiziji u ulozi voditelja?

—Nisam to imao kao nameru ni kao ideju. Verovatno su sudbina i splet raznih okolnosti koje su se izdogađale odlučile da se bavim novinarstvom i da budem ispred kamere. Moja prva ljubav je pozorište i gluma. I upravo tu, u miljeu i ambijentu pozorišta zatekao me je poziv direktora TV 5. On je u meni prepoznao ne samo osećaj za scenu i talenat glumca, nego je otkrio i da me, što mi u žargonu kažemo „kamera voli”, a to znači da pred objektivom imaš isti osećaj kao na sceni, da zadržiš prirodnost.

Svi  koji su imali priliku da se nađu pred kamerom znaju da to nije lako. Kako si se ti osećao u prvoj emisiji?

—To je bilo neko specijalno osećanje, neka slatka trema sa velikom dozom adrenalina. Neke varnice iznutra u emocijama, kao da sam učesnik stvaranja nekog novog sveta.

Od koga si učio kako treba da stane voditelj u odnosu na kameru, o položaju ruku, tela. Čiji saveti su ti bili najkorisniji?

—Kad dođete na snimanje emisije kolege sa TV su zauzeti svako svojim poslom i nisu baš, i pored dobre volje, imali vremena da mi se posvete. Međutim, prijatelji koji se bave javnim poslovima su uvek bili tu za mene. Za tu, tada za mene, neophodnu pomoć sam im jako zahvalan. Brzo sam se i snašao, bio sam dobar „učenik”, zanat sam krao očima. Srećom pet godina pre prvog iskustva pred kamerama proveo sam na pozorišnoj sceni i godinu dana u školi novinarstva, gde sam naučio da pitam, a da se u ambijentu studija osećam prirodno.
 

Koliko uvažavaš reakciju publike u smislu predloga, kritike i koliko se prilagođavaš njihovom ukusu?

—U medijima je jako važno da se osluškuje „eho” publike. Povratna veza je inspiracija za novu kreativnost, ali mišljenje publike ne sme da bude po svaku cenu. Čovek treba da ostane autentičan, veran svom viđenju stvari. Za medijsku ličnost, pogotovo novinara, važno je da zna kada će i kako da kaže svoje mišljenje, da ga ne imputira „per mus”. Novinar je kao kamera. Traži, resersira i tako publici, grubo rečeno „otvara oči”. Kritika je dobrodošla, ali i ona mora da se sortira, da se odvoji konstruktivna od zlonamerne ili laičke. Samo onaj čovek koji ima bogat društvani život, pri tome i dar za komunikaciju, može da bude dobar novinar.

Na ovom poslu si opstao godinama. Šta te to privlači?

—Komunikacija, mogućnost saznavanja i razumevanja mnogo stvari, obogaćivanje svog i tuđeg života. U neku ruku to je jedno jako spoznajno humano zanimanje.

A šta bi najradije promenio?

—Mnogo toga. Zadnjih godina ne slažem se sa svim što se dešava u medijima, mada malo na to mogu da utičem. Svakodnevno, zbog posla a i sebe lično čitam široku lepezu stavova, mišljenja, postulata i sve je tako šaroliko. Mislim da za sve nas ima mesta na televizijskom nebu, a svako od nas ima svoj ukus, interesovanja, mogućnosti i shvatanje odgovornosti.

Koliko te dotiče sve veća kritika šunda na televizijskom programu?

—Trivijalnost je lakše osetiti nego objasniti. Nažalost ne može da se objasni osobama sa nedovoljnim obrazovanjem i uskim interesovanjem. Moje mišljenje o šundu je da je to jedna pojava lišena vrednosti i estetike. Ružna stvar koja u meni izaziva osećaj javnog moralnog stida.

Porodica i prijatelji su nam najbitniji u životu. Kako se tvoj rad odrazio na ovaj oblik socijalnog kontakta, kao i na stav o „običnom čoveku”?

—Porodica je jako bitna, ali njen uticaj na čoveka opada kako čovek stari. To posebno mesto porodice u mom životu, stav mojih roditelja je bitan, ali nije i odlučujući. Njihovi saveti i primedbe su uvek dobrodošli, ali sam donosim odluke i snosim posledice. Rad na medijima menja ljude, koliko se dobije toliko se izgubi, i to se odnosi i na ljude s kojima se družite, koje svakodnevno viđate na ulici. Mislim da je mene lično ovaj posao oplemenio i da ne mogu za nekog da kažem da je „običan čovek“. Teme koje sam obrađivao i na kojima radim, vuku da nađem nešto novo, da saznam da razumem i najbitnije što sam naučio je da „običnost” ne postoji. Svako živo biće ima „nešto“ !

Koliko se javni život odražava na tvoju privatnost?

—Lepo je kad vas ljudi prepoznaju na ulici ali to je jedna velika obaveza. Pozitivan stav ljudi koji vidite u tom prepoznavanju je jako prijatna stvar i ko to negira, stvarno ne govori istinu. Za sada je sve to u regionalnim okvirima, i pored gostovanja na „velikim” televizijama.Nema još devojčica koje vrište od obožavanja kada me vide i publike koja pred studijom čeka na autogram.

Duhovit, nasmejan i prijatan u razgovoru. Utisak koji donosi u kuće gledalaca TV programa pokazuje i rejting prošlogodišnjeg novogodišnjeg programa TV 5 koji je bio najgledaniji u zlatiborskom okrugu. Pred njim se, iako već može reći da ima staž, tek otvaraju novi putevi karijere TV lica.

Milunka Nikolić

Preuzeto sa sajta : www.ero.rs

Posted in: