PIPI DRAGICA RAJIĆ RACIĆ , UMETNICA I MEDICINSKI FENOMEN : " ŽIVOT JE - POBEDA "

Juče je u GKC u organizaciji Književnog kluba Rujno održana promocija knjige i izložba slika umetnice i medicinskog fenomena Pipi Dragice Rajić Racić.  

                                                            Pipi Dragica Rajić Racić

„ Ljubav je Bog i Bog je ljubav. Čovek je rodjen da stvara  i kreira , a ne da brine. Rak nije opasan, on je jedno veliko NIŠTA. “

1.Kako strahovi i negativne misli tj. minus faze utiču na  pojavu bolesti?

Krenuću sa rečima oca Tadeja : „ Kakve su nam misli, takav nam je život ! „.  Sve potiče od misli. Kada se mi osećamo loše , kada je u nama neka težina to znači da  imamo pogrešne misli. Nešto u nama opravdava neke negativne misli i onda tako zračimo . Naravno da utiču i kako dajemo te misli , tako nam se i vraća.  Nama je zadatak da te misli lošeg jednostavno poništimo. Zadatak nam je da taj minus pretvorimo u plus, odnosno da negativnu energiju brišemo , da je omalovažavamo , da nestane iz nas , a da stvaramo osećaj dobrog , lepog i da živimo u pozitivnoj energiji.

 2.  Koliko je bitno samoispitivanje i verovanje ?

Jako je bitno.  U stvari, to je ono najvažnije što trebamo da uradimo sa nama. Lična vera , to je nešto dodatno , nešto u nama što treba da se uskladi  sa običajima ukoliko nam se sviđaju,  ali prvenstveno u nama da osećamo pozitivnu energiju , da se osećamo dobro i to je jedini put da živimo dobro i da na planeti stvaramo blagostanje.

3. Kako ste se osećali pre nekoliko godina kada vam je lekar rekao da će te živeti  još tri - četri meseca ?

Užasno. I mogu vam reći da s’ jedne strane  mene jeste to probudilo , ali da to ostavlja i težak trag. Mislim da ljude trebamo obučiti da prestanu sa tim mislima i da čak prestanu da uvažavaju  ta stanja negativnih događaja. To nije bitno. Rak nije bitan. Nesreće nisu bitne. Smrt nije bitna. To dolazi na kraju života, ako dolazi? Ja verujem da će jednog dana postati dobro stanje na Zemlji i da ljudi neće morati da umiru. Ljudi sebe svojim mislima navode na taj kraj , na neku smrt. I onda ponavljamo stalno neke situacije , neke priče.  Mi imamo zadatak na Zemlji, da upravo prepoznamo kako da uvek budemo u tom plusu , u toj pozitivnoj energiji i da prestanemo da pravimo žrtve od sebe , da prestanemo da sudimo o ljudima negativnim mislima , da osuđujemo ljude ( ako neko nije nešto što sam ja , ako ne misli na isti način, ako nije to što ja jesam ). Pa šta ako nije. Što je to  bitno?

4. Posle tog saznanja, posle tog šoka koji je bio vaš prvi korak?

Samokontrola. Upozoravanje sebe kad ne mislim dobro. Počela sam da non – stop ubeđujem sebe da ja mogu da pobedim, da ja mogu da volim sve oko sebe, da ne postoje zlo i loše , da ne postoji nijedna opasnost, a da ja mogu apsolutno sve oko sebe da volim . I onda sam naravno stajala pred ogledalom i govorila sebi , da sebe volim. U početku je  bilo jako teško . Probajte. Jer čovek koji je bolestan nedovoljno sebe voli . Jako je  teško reći sebi volim te, dobro jutro lepotice. Sećate se? To je bio jako lep znak iz neke davne emisije. Ali to je zaista tako. Mi smo dužni da treniramo i da počnemo da zaista  stalno sebe volimo i ljude oko nas. Nema lošeg čoveka.

5.  Koliko je bitna vizuelizacija, koliko su bitne mentalne slike i koliko je bitno da čovek ima zadati cilj?

To je upravo najbitnije , kao i vera. Pazite! Ovako, sve što se događa je moja vizuelizacija. Ja sam sebe zamišljala u Užicu , ja sam sebe zamišljala u društvu sa ovim ljudima i meni se to ostvarilo. Ja sam zamišljala da mogu da pišem knjigu i da ću napisati tu knjigu , da je već imam i ja je danas imam. Ja sam zamišljala da ću biti zdrava i da ću  ići na more , a ne umreti za tri meseca. I znate šta se dogodilo ? Za godinu dana sam zaista završila na moru , na Siciliji . Baš tamo gde sam ja htela. A čak nikome nisam ni govorila i ni od koga nisam to tražila.

6. Na promociji ste pomenuli vašeg pokojnog dedu. Koja vam je energija pomogla da pobedite neizlečivu / izlečivu bolest?

 Upravo dedina energija i njegove misli koje mi je davao još kada sam dete bila.  On mi je davao misli ( da možeš , da je dobro) i šta god da se desi kaže : „ Pa dobro je moja Mila sve je to u redu „ . Kad bi plakala ili kada bi me deca okolo naljutila, rekoa bi : „ Dete moje, ko tebe kamenom, ti njega hlebom ! “ . To je upravo Bog , to dobro , pa da li mi kažemo pozitivna energija, da li mi kažemo Bog , ljubav, Univerzum , Univerzalna moć, to je jedno te isto . Ja dosta pišem u knjizi   o Univerzalnoj moći. To je ljubav . To je Bog. To je sve jedno te isto.  Ali nije tu ništa negativno . Nema nedostatka, to je jednostavno stanje gde je čovek srećan, radostan, pozitivan i oseća se ok. A ono drugo je suprot ovome i to apsolutno nije čovek, to čoveku ne treba. To je u ustvari đavo. I kada se neko susreće sa nekim svojim mislima, da neko drugi nije u redu , da nešto u ovoj zemlji ne valja on se upravo  pridružuje đavolu. Pa neka dobro razmisli da li želi da se druži sa njim i da postane i sam đavo. Mislim da niko to ne želi. Zato i postoje pozitivna i negativna energija, samo da ukapiramo da mi negativno nećemo, a da hoćemo pozitivno. Negativna energija ne postoji da bi je mi usvojili , već da bi mogli da analiziramo šta je Bog i da uvažavamo Boga, odnosno Univerzum , kako god  mi to zvali.

7. Koliko su umetnost i stvaralaštvo važni ?

Pa umetnost i stvaralaštvo nam upravo govore šta je Bog, jer je Bog stvaraoc i mi smo kroz Boga stvaraoci i stvaramo.  Mi imamo zadatke da kroz to sve budimo što dublje Boga , odnosno tu pozitivnu energiju u nama i naravno da umetnost (slikarstvo) ima takvu ulogu, kao i pesme, književnost i kultura. Žalosno je da ljudi dozvoljavaju da se zatvore u četri zida i da odvoje vreme za TV i vesti kakva nam je politika itd... i to im je jako bitno, a kad se neka kultura razvija u gradu i kada se nešto događa povodom toga , to ne mogu oni. To jeste njihov izbor. Oni biraju to loše stanje i to je njihovo stanje. Imaju zadatak da ga pobede, jer to nije od Boga.

8. Je li vaša knjiga „ Put satkan od svetlosti“ , putokaz do ozdravljenja?

I te kako.  Moja knjiga govori o tome kako sam pobedila rak. U knjizi ćete  naći  u naslovu onu reč rak napisanu tankim slovima, pa su  u štampariji hteli da isprave to misleći da je greška. Onda sam rekla ne , ne , ne dirajte. Za mene  rak nema važnosti kao sve ostalo što se smatra opasnim. Nije isto kao svetlost, kao sve ovo što opisujem u knjizi . U knjizi opisujem samo razlike da bi ljudi prepoznali pozitivnu moć . Nigde ne pišem da sam povraćala , da mi je bilo teško, da sam bila bez kose na glavi... Ja to jesam bila, ali šta je to jednom čoveku toliko bitno.  Važno je da čovek počne da kapira o čemu ja pričam i šta je to Božije , odnosno ta pozitivna energija , jer svi nam kažu budite pozitivni, ali onda da li ljudi kapiraju kako da  budu  pozitivni. Pozitivni postajemo kada totalno očistimo stanje nemoći u nama i ja to opisujem u knjizi. Svaki čitalac će doći do zaključka kada greši  sa sobom i neka se vrati ponovo na knjigu ukoliko  mu nešto nije jasno. Neka me pronađu na internetu i neka mi postave pitanje , odgovoriću koliko god mi vreme dozvoljava.

                            




9. Koja je vaša poruka za sve ljude koji su u situaciji u kojoj ste vi bili, a koja za sve ostale?

Poruka za ljude, koji su bolesni od raka, ili neke druge bolesti i za ljude, koji su zdravi je da oni imaju zadatak da nauče šta je Božije , šta je ta pozitivna energija , da dubinski  to izuče . I poruka je da prestanu da uvažavaju loše programe , programe nemoći , programe teškoće, programe neznanja, i sve programe koje ne čine čoveka da se oseća dobro. Iz tog stanja i oni koji su bolesni izlaze i oni koji su zdravi neće se razboleti. Ja garantujem, ali samo pod uslovom da poštuju ovo , da izuče , da čitaju ovakvu literaturu. Nemam ja ništa protiv da čitaju i knjige drugih pisaca . Ja sve volim i najviše bi volela da ja i nisam morala da pišem ovu knjigu , da nisam morala da prođem kroz to i da nismo imali ovakva stanja već da smo u nekom  stanju  koje smo večeras imali na promociji . Bolesti , nemoć i lično  nam ne trebaju.  Aktivnosti, i u pevanju, i u slikanju, i u književnosti, i slično, su jako važne, a deca da se edukuju i da imamo i puno Novaka Đokovića , a mi to možemo. I Novak Djoković zna isto ovo što  ja znam.

Biografija:

 Pipi Mila Dragica Rajić Racić rođena je 1968. godine u Zaječaru. Bavi se slikarstvom i poezijom,a pre nekoliko godina se izborila sa bolešću, rakom najtežeg oblika i pobedila. Iako su joj lekari dali samo tri, četiri meseca. Prozvali su je medicinskim fenomenom posle svega, a ona se na sve to nasmejala i tvrdi da se u životu sve može. Kaže da je sve ostalo stvar sopstvene želje i odluke. U detinjstvu je naučila puno mudrosti od svog dede, koje su joj bile putokaz u životu.  Prvu samostalnu izložbu je imala u BLOK galeriji na Novom Beogradu, zatim u bolnici u Švajcarskoj gde je ranije odlazila da traži pomoć lekara, ilustrovala je knjigu „U pravu si, al’ baš me briga”. Imala je izložbe i predavanja o pobedi u Novom Sadu, Trsteniku, Kruševcu, Valjevu, Beogradu, Šapcu, G.Milanovcu, Nišu…Učestvovala je na likovnoj koloniji u Malom Zvorniku, zatim na međunarodnoj izložbi u Veneciji, dobitnik priznanja za dve objavljenje pesme na internetu i dobitnik priznanja za dve pesme na Poetskoj zori u Beogradu. Živi i stvara u  Belinconi u Švajcarskoj, majka je jednog studenta, a moto joj je – život je pobeda.

 Pipi Dragicu Rajić Racić možete kontaktirati na ovom profilu.
https://www.facebook.com/racic.dragica?fref=ts

 Tekst: Nemanja Kovačević

Fotografije: Nebojša Hobetko

Posted in: