ДИЈАНА СРЕЋКОВИЋ - СТЕФАНОВИЋ , НОВИНАРКА : " РТС - ЧУВА И НЕГУЈЕ ТРАДИЦИЈУ "

Упркос поплави музичког неукуса  свуда око нас и доминацији разних „ звезда “, старлета и полуинформација ова новинарка  од самог почетка своје новинарске каријере  имала је ту срећу и привилегију да  новинарски занат учи од најбољих. Новинарску каријеру започела је на Трећем каналу РТС – а, а касније је прешла на РТС 2. Аткрактивна, речита  и своја.  Није лажно скромна. Верује да је музика  вид комуникације и да велике нације  музиком покоравају и освајају мале нације. Верује и да је традиционална музика лек за душу и да нас увек усрећује. Игра уз Моравац,   плаче док слуша химну и воли Мадону. Све је то она. Поводом  двадесет три године рада у медијима, новинарка Дијана Срећковић Стефановић, открива нам како је постала и остала дугогодишњи сарадник госпође Нене Кунијевић, како се сналази у улози мајке , говори о свом доживљају музике , а овом приликом открила нам је како су изгледали њени новинарски почеци.

- Мој сусрет са телевизијом био је несвакидашњи и за мене изузетно чаробан. Рођена сам у  граду који се налази у Банату, некада се звао Петровград , а данас Зрењанин . Подсетила бих да је управо чувени Ајфел који је пројектовао Ајфелов Торањ у Паризу, пројектовао и мост у мом родном граду. Чак се спомиње и у  песми „ Четири коња дебела, прешла преко Бегеја “. У Зрењанину сам завршила Основну школу „ Петар Петровић Његош “  као и средњу музичку школу „ Јосиф Маринковић “. Док сам била у другом разреду средње школе, сасвим случајно упознала сам ТВ екипу која је код нас у позоришту „ Тоша Јовановић “  снимала велику Телевизијску позоришну  серију „ Театар у Срба “. Тражили су  статисте и тако сам са својим друговима и другарицама из школе статирајући зарадила свој први џепарац. Била сам  у балској хаљини са лепезом на балкону и седела сам са чувеним глумцем Љубом Тадићем.  Мој отац Срећко Стефановић  седамдесетих година оформио је културно уметничко друштво „ Пролетер “ из Зрењанина и дуго година био је председник тог друштва. Ту сам  као  девојчурак играла фолклор и заволела народну традицију. Са кудом смо свуда путовали, а једне године, били смо на гостовању у Титовом Ужицу. Тада сам срела чувени брачни пар Чаушеску и упознала Љубу Тадића, ни слутећи да ћу много година касније управо са њим снимати серију.

Са осамнаест година , понесена жељом за учењем и доказивањем , долазим у Београд где почињем да радим као музички сарадник на Трећем каналу РТС – а . Затим сам радила  као музички уредник и новинар и студирала сам истовремено. Завршила сам Историју уметности на Филозофском факултету у Београду . Факултет који сам завршила веома волим и изузетно поштујем све професоре , али и колеге и колегиница са класе. Познато је да тај  факултет у иностранству похађају чланови Аристократске породице и деца из добрих кућа. Човек кога  приватно слушам и који је прави  господин међу музичарима певач Брајан Фери је рецимо мој колега Историчар уметности. На Трећем каналу сам водила '' Поп – Топ '' популарну емисију о страним и домаћим извођачима поп музике. Телевизија ми  је ушла „ под кожу “ и обожавам свој посао.

Трећи канал је нажалост угашен на моју и на жалост других који су  радили ту . Када су нас угасили , као да су и један део мене однели. Али живот је непредвидив .

                                                   Дијана са Батом Живојиновићем 

Водитељка сте емисија (  „ Играле се делије “, „ Сети се моје песме “ , „ Твоје песме , моји снови “ ... ) , ауторке госпође Нене Кунијевић. Како је дошло до сарадње са њом и колико година сарађујете?

- Нену Кунијевић сам упознала испред телевизијског лифта. Њој се веома допала моја непосредност, лепота, шармантност, а мене је она фасцинирала. Волела сам да гледам емисију „ Лети лети песмо моја мила “, зато што је Нена успела да српску традиционалну песму обуче у краљевско рухо. И Нена је Историчар уметности што се види у сваком кадру наших емисија. Зовем је српским „ Веласкезом “. Успешно сарађујемо већ осам година. Она каже да сам  њена наследница, а ја кажем да је она мени више од ментора, она је моја друга мајка.

Колико људи је укључено у снимање  једне емисије и каква је Нена као редитељ и уредник , а каква приватно?

- Свака наша емисија је тимски рад. Нена је уредник и редитељ, ја сам водитељ и сценариста, имамо организатора, сценографа, декоратере, изузетно талентовану костимографкињу, гардеробере, шминкерке, камермане, дизајнера светла, тонце, колеге запослене у репортажним колима. Ми смо као једна мала породица. Главни „ шеф “ је Нена Кунијевић. У послу је строга и захтевна, али правична. Од ње може пуно да  се научи . Њен слоган  је стих популарног чика Јове Змаја : “ Где ја стадох ти продужи “ . Приватно је Нена - жена змај. Никада нисам упознала  такву особу која свима помаже. Увек је себе и своје „ везе “  потезала  за све нас да би нам помогла. Колеге које су заслужиле похвалу , увек је похвалила шефовима, ако је некога требало запослити, а заслужио је она му је помогла, ако је неко болестан она га је упутила где да се лечи. Велики је добротвор и ја се свако вече помолим Богу за њено здравље и за здравље њене породице.

                                                             Дијана са Неном Кунијевић

Који прилог или снимање из досадашње каријере бисте описали као најдраже и најинтересантније, које ћете увек памтити?

- Прву емисију „ Твоје песме, моји снови “ снимали смо у Савезној Скупштини у салону Принца Павла. Гост нам је био Момо Капор. Пошто је Момо у детињству слушао ламбертвок,  Нена је предложила  да ме костимирају у даму из тридесетих година.

На мени тесан чипкани комбинезон, виклери на глави... Гледам се у огледалу, очи  ми пуне суза  и кажем : „ Мени се ово ништа не свиђа. “  Нена ме гледа, и уместо да ме утеши рече ми : „ Мала мени је много важније да ти будеш лепа и паметна него теби. Ако ти се не свиђа, изволи иди кући.“  У свим емисијама које радим  костимирана сам, и никада  до сада нисам поновила одевну комбинацију. Ту моћ трансформације једино сам приметила код поп диве Мадоне, јер се и она за све ове године колико постоји никада није исто костимирала.

Младалачки изглед, харизма која плени и осмех су Ваши заштитни знаци. С обзиром на то да је новинарство једна од стреснијих професија, како успевате да сачувате сву ту позитивну енергију којом зрачите, у чему је тајна?

- Позитивну енергију црпим из породице. Она је моја оаза . Волим и кафиће, кафану. Уживам да са породицом ручам у неком добром домаћинском ресторану. У Србији људи само причају о годишњем одмору, где ће да иду десет дана и да се сити  проведу. Мој супруг Драган и ја одавно смо схватили да живот треба живети сваки дан, и максимално се трудимо да поред посла и свих обавеза у Београду живимо као туристи. Наша ћеркица Љупка је са само годину дана обишла Авалу, Хиподром и сва прелепа места која Београд има. Сада има три године и воли да каже – ја сам хедониста на тату и маму.

Серијали емисија које сте водили су добили многобројне  награде и признања . Која Вам је најдража  и због чега?

- Нена Кунијевић је за серијал „ Лети лети песмо моја мила“ добила Златни Беочуг и Вукову Награду. Надам се да ћу једног дана добити као и она ове велике и престижне награде. За сада ми је највећа награда то што радим са Неном , и похвале моје породице. Ипак најдража ми је похвала од Љупке кад каже – мама баш ти је лепа емисија .

Како у  овим временима  турбофолка , шунда и кича сачувати изворну, традиционалну песму од заборава?

- Не плашим се кича, има га и у уметности, али право и квалитетно уметничко дело опстаје вековима. Тако је и са изворном традиционалном музиком. Млади данас слушају турбо – фолк, али има пуно и оних који играју и певају у разним културно уметничким друштвима. КУДОВИ су ризнице и расадник наше традиције и културе. Рећи ћу вам како ја чувам традицију. Прва песма коју је Љупка отпевала чим је проговорила била је „ Играле се делије насред земље Србије “ .  Породица и кућно васпитање  чувају традицију.  Телевизија је исто тако моћно оружије у чувању традиције.  Нека се свака наша емисија емитује једном недељно на првом програму РТС-а у најгледанијем термину и већ сте урадили већи део у едукацији младих .

С обзиром да радите емисије музичког профила ( жанра) , какав је Ваш доживљај музике?

- Музика је вид комуникације. Велике нације  музиком покоравају и освајају мале нације.

Музика лечи рањене душе. Чини нас срећнијима . Уз музику можете да мршавите. Једно вече проведено у дискотеци играјући уз добру диско - хаус музику више вреди од десет дана гладовања. Музика ме испуњава. Веселим се уз Моравац и Српске патриотске националне песме. У кафани волим тамбурице , у кафићу слушам италијанску музику, а волим и домаћи и страни поп. Играм и  уз диско хаус музику, и сваки пут када чујем химну „ Боже правде “ сузе ми крену на очи од поноса и среће.

Мајка сте једне  девојчице.  Како успевате да ускладите приватне и пословне обавезе и планирате ли проширење породице?

- Уживам у мајчинству. Љупка је пре подне у вртићу , а  често поподне  на снимању у телевизији са мамом. Добра је девојчица , воли камере , воли да глуми и позира па јој је телевизија прави мали рај. Деца су ипак највеће богатство. Никад их није доста. Ћерка ми је већ неколико пута питала :  „ Мама када ћеш да ми родиш сестрицу ? “ Ко зна можда јој се у скорије време и испуни жеља.

                                                            Љупка са родитељима

Какви су Ваши пословни планови за будућност?

- Никада нисам била лажно скромна. У шали волим да кажем – Холивуд плаче замном. Али где има шале има и истине. Наставићу да радим емисије , али  имам планове и за неке нове пројекте .

Порука за младе новинаре.

- Следите своје снове,  будите упорни и истрајни. У нашем послу увек може боље и увек се учи. Само осредњи мисле да све знају.

Текст : Н. К.
Фотографије : Дијанина приватна архива

Posted in: