У РИТМУ ВИТЕШКИХ ПРЕДАКА

                                   ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА

  

У данима сећања на славне претке – Солунце, и у ужичком крају, тачније у порти Беле Цркве у Карану одржано је духовно вече посвећено овим великанима. У пријатној и узвишеној атмосфери уживало је доста мештана села Каран. Такође, духовни ужитак нашли  су и сви они који су овим поводом стигли у овај крај. У осврту на тешке тренутке Великог рата представљена је књига „ Тиле Солунац “ , дела које је освојило симпатије бројне читалачке публике. Књига је настала као резултат осећаја да ново време, наше време неумољиво кида и мења дугогодишњу матрицу живота уводећи сасвим нову комбинаторику, по којој  индивидуализам, жеља за поседовањем, гомилањем, за тренутком постаје  императив. А оно што је опште, саборно, дугоорочно, родољубиво, трпељиво полако  пада у заборав.  Манифестацију је уприличила и изложба слика Миљане Драшковић .

Програм је отворио протерејер Вељко Јараковић који је поздравио све присутне подсећајући их на један од најтежих периода у нашој историји :

- „ Никада се неће знати колико је великих умова изгубљено. Жртве се не смеју заборавити, а занемаривање српских жртава у Првом светском рату почело је нажалост по његовом завршетку. Сведок великог страдања у отаџбинском рату је и наша Бела црква каранска са ове две плоче на којима је исписано четири стотине неумрлих имена који животе своје положише на браницима отаџбине. Надам се и верујем да ће вас ово духовно вече подстаћи на размишљање и да ћете вашим домовима понети нова сазнања о овим неумрлим херојима. „

                                                       протерејер Вељко Јараковић

Публици се обратио и Алекса Зарев, генерални секретар Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918 њихових потомака и поштоваоца – Београд , који је указујући на херојски подвиг наших ратника  нагласио  крвави биланс овог отаџбинског рата по коме је Србија изгубила 32% укупног становништва ,  док је Француска изгубила 8,5%, Немачка 9, 3% и Велика Британија  3, 7% .

Евоцирајући успомену на свог прадеду Тихомира Мурића – Тила , проф. др Весна Васовић (приређивач књиге) , објаснила је да су чаробну формулу живота, односно живот по коме је скромност врлина, а јунаштво, чојство и саборност као тројство  нераздељиво имали  и неговали  Солунци.  Знали су да је овај постулат моћни медикамент, у борби против многих друштвених зала. Један од тих вештих  зналаца, српских ратника и сељака био је и њен прадеда, солунац Тихомир Мурић . 

Овај редов из Карана, иначе је  јунак ове вечери кроз чију је ратну судбину описана херојска борба  и јунаштво свих наших Солунаца .  Маестралном  глумом Хаџи Немање Јовановића , глумца Народног позоришта из Ужица , Тилов лик се уселио у срца присутних и подсетио их на њихове претке и осветлио сећање на њих. Вече  је употпуњено стиховима и фрулом ненадмашног песника Драгана Поповића – Курузлије, као и лучанским Црквеним– варошким хором „ Свети Сава ” и певачком групом Дрине Васовић са чланицама  хора „ Златиборска вила ”. 

 

Хаџи Немања Јовановић

Најмлађи потомци Тихомира Мурића, његови чукунунуци Алекса и Христина Ршумовић и Ђорђе Мурић одали су почаст  прецима и својим наступима посведочили су да млади људи из ужичког краја и даље достојно чувају успомену на њих.

                                             Тилетови најмлађи потомци Алекса, Христина и Ђорђе

                                                                      Слободан Јелић

Аутор књиге , Слободан Јелић открио је присутнима како је као основац разговарао са Тилом и бележио његова сећања, предосећајући да ће ове белешке некада постати драгоцен историјски материјал.

                                                                   мр Александар Рајевац

 Историчар мр Александар Рајевац подсетио је присутне на то шта је све прошао и издржао српски војник,  а посебно је издвојио Ужичане, Лужничане , али и све оне којима је отаџбина била на првом месту.

- „ На путу голготе и Васкрса, Ужичани су посебно остали упамћени. Грдио их је војвода Путник што насупрот наредби, по мећави, уз мошти светаца носе посмртне остатке свога команданта са Мачковог камена. Било их је и међу онима који су се оглушили о наређење Врховне команде, па када су топови на Косову гурнути у амбисе, узели су шта је ко стигао и донели до Грчке топ у деловима.  А што је већини познато, седморица житеља Лужничке долине, сабораца нашег вечерашњег јунака, понели су орден Карађорђеве звезде. А када на црквама у Карану и Рибашевини видите колико их је страдало, па додате оне који су се вратили из рата, тек тада постаје јасно колико се најсјајнија звезда тешко добијала. “.

Ове године програм Госпојински дани иначе у режији Валентине Златановић – Марковић трајаће све до Мале Госпојине, поетским дружењима 8. , 15. , и 21. септембра. Каран је захваљујући удружењу „ Жупа Лужница “ која је покровитељ ове већ традиционалне манифестације на челу са председником Предрагом Миливојевићем постао причесно место очувања традиције, народног духа и сећања на претке.

Текст : Немања Ковачевић

Фотографије : Милунка Николић

Posted in: