" SUSRETI NA ZMAJEVCU "

Vašari , sabori, panađuri imaju dugu tradiciju u srpskom pravoslavnom narodu. U vezi su sa crkvenim praznicima, a okupljanja su najčešće oko hramova i bogomolja, ali i na drugim mestima pogodnim za saborovanje kola. Skupovi organizovani pre svega, radi zabave, veselja, igre, upoznavanja i druženja i u selu Rožanstvu na Zlatiboru , imali su  svoju dugu tradiciju. Bilo ih je nekoliko u toku godine, ali se vremenom tradicija održavanja vašara nažalost nije održala. Jedino je okupljanje na livadi u blizini pećine i moćnog izvora Zmajevac opstalo i čuva tradiciju vekovnog okupljanja  i druženja u zajedničkoj izvornoj pesmi i igri.

Istorijat :

 “ Zmajevac je ime za izvor koji izvire iz jedne pećine koja se nalazi u podnožju Velikog brda, na jugoistoku sela Rožanstva koje se  nalazi na  Zlatiboru. Voda je hladna tokom čitave godine, a izvire u velikom mlazu ( oko dvadeset litara u sekundi)  , da je narod oduvek verovao da samo zmajevi kao nepoznata, natprirodna, svemoćna bića mogu obezbediti takve izvore koji ne zavise od vremenskih promena, pa tokom suše isto kao i u kišnim periodima daju podjedanku količinu vode. Upravo iz tog razloga, narod je nekada verovao i u njena lekovita svojstva.

Danas ovaj izvor snadbeva nekoliko sela kvalitetnom pijaćom vodom, putem savremenog sistema vodovodnih postrojenja i cevovoda , pa je čovek, koristeći nauku , savladao snagu nepoznatog zmaja i podredio je svojim potrebama.Zmajevi su bića iz paganskih , neznabožačkih vremena kada se sve što se razumom nije moglo objasniti, pripisivalo nepoznatim moćnim nadprirodnim silama. Ispredale su se tako legende, prenosile sa kolena na koleno, i sačuvale do današnjih dana. I kada je hrišćansko stanovništvo naselilo ove prostore , praznoverje, sujeverje i strah od nepoznatih bića nisu nestali. 

Verovalo se tako , da je moćni zmaj u ovu pećinu dolazio svake godine i to u prvu nedelju posle praznika posvećenog Svetom Iliji Gromovniku  kako bi se okupao u ovom ledenom lekovitom izvoru. Narod je pripovedao da su ga mnogi videli, i opisavao kao sjajno biće dugačko kao vratilo od čijeg je tela , uokolo, na sve strane, sipala užarena vatra. Dolazio je rano, u zoru i nestajao u pećini. Upravo iz tog razloga narod je , neznano kada, ali svakako davnih vremena krenuo da zorom dolazi na ovaj izvor nazvavši ga Zmajevac i da se radi zdravlja ili izlečenja kupa , ili umiva u njegovoj ledenoj vodi. Smatralo se da čelično zdravlje jednog neuništivog zmaja daje garanciju da će i svaki čovek  koji ga sledi , kupajući se istom vodom, postati i ostati večno zdrav.  Ti dolasci na izvor radi umivanja, prerasli su u sve brojnija okupljanja, najpre meštana sela Rožanstva, a potom i drugih iz okolnih sela. A kada se već tako u velikom broju nađu zajedno i to u nedelju kada se praznuje  i ne radi, otpočela su druženja , razgovori, susreti, viđenja, pa poneka pesma i igra. Tako se ustalilo saborovanje na livadi blizu pećine i izvora Zmajevca, i to uvek u nedelju posle Ilindana koji se svake godine slavi posle Ilindana , a nedelja kako te godine padne. “

Od pre nekoliko godina , u sklopu vašara , održava se  kulturno -umetnički program " Susreti na Zmajevcu" . Ove godine manifestacija se održava  3. Avgusta 2014. godine sa početkom od 16 h. Nešto više o manifestaciji rekla nam je Milunka Tomašević Hadžija , jedna od organizatorki “ Susreta na Zmajevcu “ .

-       

 -  Manifestacija “ Susreti na Zmajevcu “ je novijeg datuma , i u sklopu je vašara na Zmajevcu.  Želeli smo da spojimo tradiciju vašara i tradiciju  izvorne pesme i igre , i da na taj način dobijemo jedan kompletan događaj , čiji je cilj očuvanje tradicije Zlatiborskog kraja. I uspevamo u tome. “ Susreti na Zmajevcu”  su tradicionalni susreti  izvornih pevačkih grupa, pesnika, pisaca,  solista, frulaša, trubača, kulturno umetničkih društava ...)  iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Od ove godine uveli smo i uručenje prigodne nagrade pojedincu ili udruženju koje svojim radom doprinosi očuvanju tradicije i kulturnog bogatstva Zlatiborskog kraja. Organizatori manifestacije su izvorna pevačka grupa “ Raspevani Zlatibor “ iz Rožanstva u saradnji sa TO Zlatibor.  Odziv učesnika je veoma zadovoljavajući. Prethodnih godina je bilo učesnika iz Srbije, Republike Srpske  i Crne gore, a nadamo se da će ih biti i iz drugih krajeva sveta .Ono što nas veoma raduje je dolazak ljudi koji žele da proprate događaj i da u njemu uživaju, a i da prenesu svoje utiske onima koji nisu bili tu i da ih na taj način podstaknu da i oni dođu sledeće godine. Ove godine ćemo imati i specijalnog gosta manifestacije legendu narodne pesme gospodina Šekija Turkovića.

U današnjem vremenu otuđenosti i još većeg nedostatka vremena za pravu, zajedničku zabavu, staru, nekadašnju pesmu i igru u zajedničkom kolu, vašari imaju takođe veliki značaj. Očuvanju tradicije i običaja, negovanju starog načina pevanja na bas, izvikom, orkestrima trubača, frulaša, harmonikaša, stvaralaštvom pisaca i pesnika ovakvi događaji daju mogućnost da se ne zaborave , da ih mladi upoznaju, vole i sačuvaju kao dragoceno nasleđe predaka i dar za potomstvo koje na sopstvenim, dubokim korenima i predanju treba da sagradi svoju kvalitetnu budućnost.

Tekst : N. K.  i  Zorica Ivković - Zlatić

Istorijat: Zorica Ivković - Zlatić

Posted in: