Једно је од заштитних лица ужичких телевизија.
Са ТВ екарана плени харизмом, дикцијом ,
шармом, мелодичном и пријатном бојом
гласа, образовањем и господственим ставом. После бурних, а уједно и најлепших осамнаест година проведених у медијима
, новинарка Мира Митровић даје нам одговор како сачувати углед
новинарске професије и прича о изазовима са којима се сусреће свакодневно.
Какве
Вас успомене вежу за почетке бављења новинарством?
-Након завршених студија на Београдском
Универзитету и стеченог звања социјални радник, нисам ни слутила да ће ме
судбина одвести у новинарство које је постало моје животно опредељење. Док сам
била девојка људи у околини су говорили о мелодичности и пријатности мога гласа
и многи су сматрали да сам рођена да будем радијски водитељ. Стицајем околности
на Радио „Талији“ су тражили водитеља. Пријавила сам се на конкурс и добила сам
позив на разговор за посао. Прошла сам тонску пробу и већ наредни дан почела да
радим. Након кратког времена тадашњи уредник радија Бранко Поповић доделио ми
је прве радне задатке тачније ауторске емисије „Свет филма“ и „Женски
разговори“. Након неког времена проведеног на радију, господин Владан Николић
ми је рекао да почиње са радом „С“ телевизија, и да ћу радити директно укључење
у програм РТС-а поводом свечаног отварања телевизије. То је био мој први
„сусрет“ са телевизијом и рад уживо без икакве припреме, а није се смело
погрешити. Прва телевизијска искуства стекла сам управо на тој телевизији, а
касније сам новинарски занат пекла на ТВ 5 где сам радила и у информативној, и
у забавној редакцији. 2003. године као награду за свој рад од тадашњег главног
и одговорног уредника Предрага Ковачевића добила сам шансу да радим ауторску
емисију „ Љубав и мода“ која се емитовала касније и на ТВ Алфа, Регионалној ТВ
Лав, а након осам година поново на ТВ 5 која је најстарија телевизија у нашем
граду, која је била и остала озбиљна медијска кућа.
Ускоро
обележавате јубилеј петнаест година емитовања емисије „Љубав и мода“?
-На почетку није било лако јер су очекивања била
велика, најпре моја. Желела сам да оправдам поверење сарадника, саговорника и
гледалаца који су јој остали верни све ове године. Мерења гледаности у то време
показала су да је емисија била гледанија од емисија „ Магазин ИН“ Пинк
телевизије и емисије „У тренду“ БК телевизије. Што је за мене био подстрек да
радим још квалитетније, да имам компетентне и занимљиве саговорнике и да
емисија задржи квалитет и едукативни карактер и наравно да има занимљиве
садржаје јер је колажног типа.
Новинарство
некад/сад?
-Некада се знао пут који је новинар или онај ко
је желео то да буде морао да прође. Да крене од првог степеника, а онда својим
радом, трудом, талентом, стручношћу, доследношћу поштујући новинарске кодексе и
етику да се пење степеник по степеник. Пријатан физички изглед је била само једна од ставки. Рад испред
камере и ауторска емисија су биле награда на крају, а не на почетку. Нажалост,
данас смо сведоци непримерених телевизијских садржаја, непримереног речника,
понашања и опхођења, непоштовања кодекса и етике... Изгубили су се сви
критеријуми, али свако стоји иза свога рада и одговара за своје поступке. У
великој мери томе је допринела комерцијализација садржаја и настојање медијских
кућа да у овим незгодним временима опстану на медијском небу.
Многи кажу
да је новинарство једна од сујетнијих професија. Слажете ли се са тим?
-Сматрам да у свакој професији постоји сујета.
Мислим да је сујета прикривен мањак самопоуздања, нерада на личном усавршавању
и образовању, са примесама зависти, љубоморе и гордости. Кроз овај посао
упознала сам и његове лепе и мање лепе стране. Осетила сам људску неправду и
сујету о којој говоримо , али мислим да је најлакше одустати, треба ићи напред,
веровати у себе, а као верник сматрам да Божија правда свакога ставља на
заслужено место.
Који су Вам
најлепши тренуци проведени у медијима?
-Најлепши тренуци су када након свих потребних
припрема радите живи програм који може донети понеко изненађење на које треба
бити спреман. Када Вам се саговорник отвори и добијете информације важне за Ваше
гледаоце. То што сам кроз овај посао имала прилику да будем на местима и
разговарам са људима са којима кроз неку другу професију не бих имала прилику.
Ауторска емисија и рад у јутарњем програму су ми посебно драги.
-Када сам почела да радим у медијима син и кћерка
су ми били мали, а људи који имају малу децу знају колике су обавезе, посебно
када оба родитеља немају фиксно радно време, а уз то настојите да будете добра
мајка, супруга, домаћица и да дате максимум у свом послу.
Како
очувати углед новинарске професије?
-Квалитетом, искреношћу, презентовањем правих
вредности у систему који нас гуши ако смо другачији.
Недавно сте
примили награду „Чувар традиције“ за промовисање породичних, правих вредности и
за афирмацију Златиборског краја?
-Тако је. Посебно ми је драго што ми је та
награда уручена на манифестацији „ Сусрети на Змајевцу“ која има традицију дугу
скоро два века, а која негује праве вредности, обичаје и културно наслеђе нашег
поднебља. Посебно ми је драго што су ми награду уручиле госпођа Оливера
Катарина , која је наше горе лист и проф. др Весна Васовић.
Где видите
себе у будућности?
-Бићу задовољна ако останем каква јесам као човек, окружена искреним пријатељима, испуњена
позитивном енергијом и животним ентузијазмом, а као новинар жељна нових знања и
нових искустава. Оно што за крај нашег разговора желим да поручим свим људима
је да је љубав увек у моди, јер све што радимо најбоље је када је саткано од
љубави.
ВЕСТИ/
Немања Ковачевић
Фотографије : Приватна архива
Фотографије : Приватна архива
0 коментара:
Постави коментар