Немања Ковачевић, новинар : " Србија нису старлете и ријалити програми !!! "

Новинара, Немању Ковачевића, упознали смо као неуморног трудбеника на пољу очувања традиције, поготово кроз његове емисије, текстове, гостовања у националним медијима али и кроз активност на промовисању манифестације – „Сусрети на Змајевцу “, која има традицију дугу 173. године. 2012. године проглашен је за једног од најхуманијих младих новинара и понео је награду за хуманост и ширење културе међу младима. 2014. године први је понео награду “ Чувар традиције” , а од 2015. године стални је члан жирија за доделу награда „ Чувар традиције“ и награда за трајан допринос очувању традиције. Дугогодишњи је сарадник Нене Кунијевић, уреднице и редитељке РТС-а. Велики је борац за мотивисање свих људи добре воље за помоћ онима који су напуштени и заборављени односно свима онима видљиво невидљивим. Недавно је примио награду за залагање и промовисање интереса младих, коју му је доделила Унија студената.

На самом почетку нашег разговора, открио нам је колико га је ова награда обрадовала, а колико обавезала:

-Рекао бих да ме је од свих које сам до сада добио највише обрадовала, али и највише обавезала.

Какав је положај младих у нашој земљи ?

-О положају младих у нашој земљи може се говорити са два аспекта. Са аспекта оних који су имали срећу или подршку и сада заузврат послушно раде свој посао чак и онда када се сами са собом не слажу. И оних других који имају квалификације, који имају жељу да свој успон докажу тако што ће на најбољи могући начин допринети угледу своје земље , и учествовати у решавању проблема не тако што би се додворили шефовима већ оним што је општа корист. Све у свему положај је на незавидном нивоу.

Традиционална музика којом се бавите део је нашег идентитета, на исти начин као и ћирилица. Имајући у виду да већина медија не поштује наше писмо, шта нам се то дешава?

- Већина недељника и магазина ( не односи се на дневну штампу) бежи од ћирилице и из истог разлога од кога уредници у медијима и они који су одговорни за програм беже од традиционалне музике. Мислим, да је то последица непознавања материје и значаја речи национални идентитет , али и помамна трка за рејтингом - што у преводу значи зарађивање новца помоћу рекламе. Поједине колеге новинари кажу да традиција, праве вредности нису "актуелни" као тема - а после се питају шта нам се то дешава??? Тако је то када скоро сва дневна штампа добије профил класичног таблоида! Шта ми то преко штампе нудимо људима као узор? Шта очекујемо као реакцију? Подилазимо најбезвреднијим текстовима и тиражу , а то се враћа као бумеранг кроз негативни утицај на младе. Од визуелног - начина на који се одевају, чешљају , шминкају до сфера интересовања која су углавном начин живота полуписмених и необразованих људи-"скандал" мајстора који су уз подршку медија постали узор и "звезде" !! "Пара врти, где бургија неће !!"

Али црв неписмености , простаклука и насиља када уђе у масу не може се оправдати "поводом" или нисам мислио, нисам желео , нисам хтео... За такво свесно понашање оправдања НЕМА !!!! Али можда некада и код неких аутора текстова проради савест , па макар и код најмањег броја.

Подсећам на имена и критичаре који су обележили српско новинарство : Олга Божичковић, Мирослав Радојчић, Бошко Јакшић, Бранка Оташевић, Александар Апостоловски....

Можда би младе колеге који праве новинарску каријеру у Београду могли да прочитају неки од њихових текстова, па да схвате како се улази у историју српског новинарства.

Шта традиционална музика говори о нама као народу?

-Све. Ко смо, одакле смо и шта треба да нам буду приоритети! Народ је је одвајакада говорио кроз песму, веселио се, туговао, обраћао се својим ближњим, будућим поколењима… прецима. Она је увек дононосила неку смислену поруку, за разлику од данашње музике којој фали душа, добар укус, адекватна визуелизација али и недостаје много тога…

Својим делањем доказали сте да је провинција стање свести, а не место пребивлишта. Прославили сте и промовисали Златиборски крај и ваше родно Ужице, за то сте добили и награду. Јесте ли имали подршку суграђана и града Ужица?

-Подсећам, не желећи ни једног тренутка да минимизирам престоницу, да су наша највећа имена како у уметности , тако и у науци потекла из провинције. Да им је пут у свом окружењу био најтрновитији , али да га се никада нису одрекли. Сви ти људи да не помињем имена ( јер је списак огроман) су за мене били узор и кренуо сам њиховим стазама, улажући максималан напор да покажем искреност и љубав према идеји коју заступам и поштовање према народу коме припадам. За узврат сам добио неочекивано велику подршку мојих суграђана. Међутим, од оних који су "компетентни"(а и овоме би могло да се дискутује) и од којих сам очекивао највише по природи делатности коју обављају и који су дужни да прате и подрже рад успешних суграђана нисам добио ништа, што је већ виђена прича.

Било је и тешких тренутака?

-Наравно, као и свима. Било је ту свега од забрана, преко преживљених разних љубавница моћника , лоших људи, зависти, полуписмених и неписмених људи, полусвета.... Свега.. Никада нисам пристао на нечастиве компромисе, па сам остао ускраћен за „службена“ путовања, повластице, плаћене мастер и докторске студије, стални уговор ... Некако сам све са каматом платио и плаћам, али не жалим! У животу сам се за све изборио својим радом . "Титуле" и "повластице" ми никада нису биле битне, већ образ и карактер, који се могу заувек упраљати само једном погрешном одлуком. У свету где царују сујета и гордост ту нема људскости ни човекољубља , ту је време стало и све што се ради баца се у бесцење . Гордост је највећи канцер нашег времена! После великих страдања која су неминовна, мислим да ће наши људи коначно схватити да је љубав та која треба да нам буде водиља! Пословица каже да за све што волите, морате да платите неку цену, платио сам достојанствено! Али  у животу сам научио да се кроз трње, стиже до звезда! Зато нисам одустао од своје мисије, нити ћу икада ! Мало је храбрих људи, а заборавили смо да храбре људе прати срећа, зар не?! 

На вашем примеру могло би се рећи да се у нашој земљи не цене довољно они који се залажу за очување правих вредности?

- Нисам открио ништа ново ако кажем да се већ дуго у свим сферама живота врши негативна селекција. С годинама овај тренд постаје све видљивији и агресивнији. Тако и у мом Ужицу све је мање оних који желе бољитак и који имају капацитет да допринесу да живот овог града тече у добром смеру. Они који би то желели и могли нажалост су склоњени („забрањени“ ) или су се повукли. Но, много је оних који су на незаслужен начин дошли до радних места , и који немају жељу, а ни знање да нешто промене. Међутим, ова сурова истина ме не блокира, већ напротив настојим да јој се одупрем још већим ентузијазмом и залагањем.

                                                            Принт скрин КЦН ТВ

Како реагујете на све већу појаву шунда на телевизијском програму?

-Тривијалност је лакше осетити него објаснити. Нажалост не може се објаснити особама са недовољним образовањем и уским интересовањем. Моје мишљење о шунду је да је то једна појава лишена вредности и естетике, веома опасна јер трајно утиче на формирање укуса и односа према животу код људи. Србију не би требало приказивати кроз старлете и ријалити програме већ као нормалну средину у којој се вреднују праве вредности и прави људи. Ипак је то наша дужност према земљи која је изнедрила великане као што су : Вук Стефановић Караџић, Исидора Секулић, Патријарх Павле, Николај Велимировић, Доситеј Обрадовић, Десанка Максимовић, Јован Дучић, Милутин Ускоковић, Стојан Стив Тешић и многи други.

 Каква је судбина културе , али и вредних културних добара??

-Не могу да пророкујем, али судећи у ком музичком правцу идемо чини ми се да је реч о погрешном смеру. Ипак, не ваља бити песимиста, важно је знати да судбина културе и културних добара зависи од нас самих. То је наша одговорност.

Даљи планови?

-Много је планова. Но најважнији је да истрајем на овом задатку – очувања традиције. То ми је императив и мисија на неки начин!

                                         В. П. 

                                        Фотографије : Игор Ђорђевић 

Posted in: