Nemanja Kovačević, novinar : " Narod očekuje od mene da se kandidujem na lokalnim izborima u Užicu!“

 

Od Stefana Nemanje do Nemanje Kovačevića

" Narod očekuje od mene da se kandidujem na lokalnim izborima u Užicu!“

U vremenu kada su mladi ljudi, sve više zbunjeni kada su u pitanju prave vrednosti, Nemanja Kovačević, novinar i voditelj je svojim radom podstakao mnoge ljude širom naše zemlje da se okrenu tradiciji i pravim vrednostima. Dva puta je upisan u istoriju srpskog novinarstva. Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Kruna njegove karijere je Zlatna značka - Kulturno prosvetne zajednice koju je poneo 2020. godine kao najmlađi dobitnik.

 Ovaj istaknuti pobornik tradicije borac je i za zaštitu ljudskih prava za šta je nedavno dobio i priznanje. U ovom intervjuu otvoreno priča o svom radu, sukobu sa gradonačelnicom Užica i ne krije da razmišlja o tome da se kandiduje na lokalnim izborima u Užicu, kako bi zaštitio interese Užičana.

Prvi ste među mladima, još 2009. godine pokrenuli jednu od najstarijih manifestacija očuvanja tradicije u našoj zemlji koja ima tradiciju dugu 180. godina. Mnoge ljude širom zemlje motivisali ste da krenu Vašim putem. Kako je sve počelo?

- U porodičnom okrilju vrlo rano sam formirao ukus i navike. Voleo sam pesmu, igru i naše narodne običaje, a ta ljubav  vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturo umetničkog društva. Naša kulturno umetnička društva su veliki rasadnici talenata, tradicije, običaja... Od svojih prvih novinarskih koraka, a to je bilo sa nepunih sedamnaest godina, osetio sam da će  moja ljubav ka narodnom stvaralaštvu, biti moj nerazdvojni saputnik u mom novinarskom pozivu. 

Da li je danas teško biti čuvar tradicije?

-Biti čuvar tradicije je pre svega misija na koju smo svi pozvani. To znači učiti , upoznavati i čuvati sve ono što je vezano za rodnu grudu  i boriti se da se nikada ne zaboravi. Tradicija je naš najbolji brend i čuvajući tradiciju očuvaćemo srpski gen!

Dobitnik ste brojnih nagrada. Koja vam je najdraža i zbog čega?

-U toku svoje novinarske karijere dobio sam brojne nagrade i priznanja. Iako nisam "jurio" za njima, smatram da je sud javnosti tj. naroda uvek važniji i merodavniji. Izdvojio bih poslednje dve Zlatnu značku za trajan doprinos kulturi i nagradu za zaštitu ljudskih prava i pozitivne društvene promene.

2021. godine vratili ste nagradu Gradu Užicu. Zbog čega? 

-Prvo da rešimo nedoumicu, nikad nisam vratio nagradu Gradu Užicu, već osobi koja se identifikovala sa gradom "Užice- to sam ja!" Na sreću istorija grada Užica daleko prevazilazi interese svakog pojedinca, a kamo li ljudi koji prave štete i koji nisu vredni pomena, niti sećanja u budućnosti.

Pravi razlog zbog čega sam vratio nagradu, je napad na mene, koji se desio ubrzo posle te dodele. Tada su na mene poslali petoricu "batinaša" da me spreče da izvršim svoj novinarski zadatak. Jasno je ko stoji iza tog napada!  Smatrao sam da je posle toga moja dužnost da nagradu vratim, jer što bi neko davao nagradu ličnosti od čijeg uspeha, profesionalnosti i pitanja strepi?!

Nakon toga došli ste u javni sukob sa gradonačelnicom Užica, kojoj ste često upućivali javna pisma i ukazivali na brojne nepravilnosti?

-Nikada nisam došao ni sa kim u sukob. Radio sam profesionalno svoj posao, pa čak i onog trenutka kada su pokušali na sve načine da me ućutkaju, kao i da mi na silu oduzmu sva ljudska i Ustavom zagarantovana prava. Bio sam primoran da se javno branim, i da javno branim opšte interese grada Užica i mojih Užičana. Uostalom, to je obaveza svakog časnog i poštenog čoveka, a pogotovo novinara! Nikada neću odustati od javnog žigosanja onih koji zarad sitnih ličnih interesa, prave ogromne štete, koje ni narednih deset generacija neće moći da ispravi.

Jedan ste od retkih novinara koji je imao privilegiju da bude pozvan na prijeme u najvećim državnim institucijama.

-Sudbina čuvara tradicija je slična, a to je da moraju uvek da vode neprestane borbe. Kako je veliki Njegoš pisao: "Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!" I upravo tako Bog mi je poverio najteže misije koje sam gledao da uvek profesionalno i na najbolji mogući način realizujem. Moja ideja vodilja kroz celu karijeru je da kroz malog, običnog čoveka iz naroda prikažem tradiciju srpskog naroda i u tome sam uvek imao podršku ljudi sa vrha koji su i sami dali mnogo doprinosa u očuvanju tradicije i pored brojnih obaveza koje imaju.

Čuvari tradicije jesu vrlo često neshvaćeni, ali mi je drago da se tradicija i pored svih pritisaka vraća na velika vrata. 

U sklopu tih prijema borili ste se da naša tradicije uđe u istorijske udžbenike?

-Svaki narod opsaje onoliko dugo  koliko je posvećen  svojim korenima i koliko radi na osvetljavanju svoje istorije.  Zato smatram da je veoma važno da se od prvog dana škole deca uče svojoj muzici, običajima, igrama, jednako kao i azbuci. I baš zbog toga sam predložio kompetentnim ljudima da tradicija bude deo našeg nacionalnog obrazovanja.

 Bili ste jedan od najbližih saradnika Nene Kunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisivala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme.  Nena Vas je javno proglasila za svog naslednika.

- Velika je čast bilo raditi sa Nenom Kunijević. Ona je bila jedan od najboljih muzičkih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih... Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo. Često se sećam stihova koje mi je upućivala na snimanjima i u privatnom druženju : 

 „Što ne mogoh — ti ćeš moći! Kud ja nisam — ti ćeš doći! Što ja počeh — ti produži! Još smo dužni — ti oduži!”

 Širom Srbije nastupate sa muzičko-poetskim večerima „Buket poezije“. Šta Vas je motivisalo da učestvujete u tom projektu?

– Radujem se što sam se bar na trenutak vratio svojoj prvoj ljubavi glumi i što smo uspeli da zagrejemo  srca ljudi i da ispunimo njihove duše u ovim za umetnost teškim vremenima. Muzičko-poetski buket satkan je od najlepših stihova srpske poezije, narodnih umotvorina, tradicionalnih pesama. Zamišljen je kao praznik za dušu, podsećanje ljudi na prave vrednosti, korene i narodnu tradiciju.  

Gde ćete provesti Vaskrs ?

-Vaskrs ima posebno mesto u mom srcu. Pored toga što je jedan od dva najveća pravoslavna praznika, za mene lično od malih nogu predstavlja i praznik Ljubavi. Dan koji proslavljam uvek u krugu porodice i prijatelja, uz sve srpske tradicionalne običaje. Smatram da je u prethodnoj godini bilo dosta ratova, sukoba i nesloge među ljudima i da bi u sledeću godinu, svi složni, vaskrsli u ljubavi i pokajanja, trebalo da u miru i slozi dočekamo taj veliki praznik. 

Imate li neku poruku za generacije koje sada stasavaju u Srbiji? 

- Da budu ponosni i da znaju kom rodu pripadaju. Da poznaju svoje pretke ! Da čuvaju i ne zaborave običaje i tradiciju. I najvažnije -  ako im se ukaže prilika da dostojanstveno predstave svoju zemlju! I da nikada ne zaborave poslovicu "Voda sve pere- sem crna obraza!" Što znači da uvek budu hrabri u odbrani časti, poštenja, profesionalizma, tačnije ljudskog dostojanstva.

I za kraj, možemo li očekivati Vašu kandidaturu na lokalnim izborima u Užicu?  

-  S obzirom na javne borbe koje ste pomenuli, a koje traju već tri godine, narod očekuje od mene da stanem na crtu onima koji loše rade i koji se dokazano ne bore za interese Užičana, tako što ću se kandidovati na lokalnim izborima. Nisam član nijedne političke partije, niti sam se ikada bavio politikom!  

Uprkos činjenici da postoji veliki pritisak javnosti i ljudi koji me svakodnevno susreću, kontaktiraju i podržavaju, poslednjih meseci aktivno razmišljam na tu temu. Ako se odlučim da izađem, to će biti samo zbog interesa Užica i Užičana! 

Pošten i ispravan čovek ne poznaje strah kao kategoriju, naročito u odbrani svog naroda i narodnih interesa! 

Zato zajedno Užice moramo zaštititi!

                                                 Tekst: V.P.        

Posted in: