Најлепша песма једног песника има изглед молитве,
и најлепша
слика једног сликара има изглед иконе, рекао је песник Јован Дучић. Oн
каже и да су све уметности одувек биле главна веза између неба и земље. Тако је
и ове године, обојена Сунцем и проткана стиховима и нотама, одржана
традиционална 36. песничка манифестација
„ ОДЗИВИ ПАУНУ “.
Као и сваке године програм је почео стиховима
песме „Добро лето“, Пауна Петронијевића.
Стихове је казивала песникиња Ксенија Шупић. У
програму су учествовали песници: Драган Поповић Курузлија, Ружица Благојевић,
Ксенија Шупић, Вера Рајаковић, Милена Чантрак, Алекса Ршумовић и професорка
српског језика и књижевности Биљана Грујичић. Стихове књижевница Милијане Мике
Голубовић и Зорице Илић, које из оправданих разлога нису могле да присуствују,
казивали су Ксенија Шупић и Радован Павловић. Програм су, музичким наступима, обогатили Огњен
Богићевић, музичка секција Медицинске школе из Ужица, Марија Јездимировић ,
Иван Аћимовић и ученици ОШ „ Миодраг Миловановић Луне “, одељења у Рибашевини.
На основу арбитраже Милијана Деспотовића, Паунова
награда отишла је у руке књижевника Слободана Ристовића за књигу поезије „
Дозивање Бога “.
- „ Паун Петронијевић је опростивши се са Сунцем,
постао љубимац светлости. Он је на полеђини своје умрлице, почео да гаји
младицу себе и своје поезије. Продисао је трећим плућним крилом. Које му служи
и за летење. Као што у каранској Белој цркви живи Богомајка тројеручица ,тако и
у Рибашевини живи Паун са три крила. Велика је част и задовољство што сте ме
данас поменули као једног од оних који заслужује да међу написаним Пауновим
речима види и неку своју. Хвала господи из жирија што се ове година одлучила да
моју скромну књигу награди, а ако је у томе погрешила прећутаћу. Нема песника
из Златиборског краја који се овом наградом не би осетио почашћеним. “, истакао
је Ристовић.
Паунову награду добитнику је уручио директор
Народне библиотеке у Ужицу професор Драгиша Станојчић. Да сви конци у песничко
– музичком миљеу буду на свом месту потрудили су се водитељски пар Бојана
Маринчић и Немања Ковачевић. Бити жив пола века после своје смрти, важније је
него живети век и по.
Рибашевина је захваљујући Пауну Петронијевићу постала причесно песничко место, на коме песници имају дужност да чувају традицију и да не обрукају своју реч.
Текст : Немања Ковачевић
Фотографије : Милунка Николић
0 коментара:
Постави коментар