Пронађите чланак :

субота, 11. октобар 2014.

36. ОДЗИВИ ПАУНУ



Најлепша песма једног песника има изглед молитве, и најлепша слика једног сликара има изглед иконе, рекао је песник Јован Дучић. каже и да су све уметности одувек биле главна веза између неба и земље. Тако је и ове године, обојена Сунцем и проткана стиховима и нотама, одржана традиционална 36. песничка  манифестација „ ОДЗИВИ ПАУНУ “.

Као и сваке године програм је почео стиховима песме „Добро лето“, Пауна Петронијевића. 

Стихове је казивала песникиња Ксенија Шупић. У програму су учествовали песници: Драган Поповић Курузлија, Ружица Благојевић, Ксенија Шупић, Вера Рајаковић, Милена Чантрак, Алекса Ршумовић и професорка српског језика и књижевности Биљана Грујичић. Стихове књижевница  Милијане Мике Голубовић и Зорице Илић, које из оправданих разлога нису могле да присуствују, казивали су Ксенија Шупић и Радован Павловић. Програм су, музичким наступима, обогатили Огњен Богићевић, музичка секција Медицинске школе из Ужица, Марија Јездимировић , Иван Аћимовић и ученици ОШ „ Миодраг Миловановић Луне “, одељења у Рибашевини.

На основу арбитраже Милијана Деспотовића, Паунова награда отишла је у руке књижевника Слободана Ристовића за књигу поезије „ Дозивање Бога “. 



- „ Паун Петронијевић је опростивши се са Сунцем, постао љубимац светлости. Он је на полеђини своје умрлице, почео да гаји младицу себе и своје поезије. Продисао је трећим плућним крилом. Које му служи и за летење. Као што у каранској Белој цркви живи Богомајка тројеручица ,тако и у Рибашевини живи Паун са три крила. Велика је част и задовољство што сте ме данас поменули као једног од оних који заслужује да међу написаним Пауновим речима види и неку своју. Хвала господи из жирија што се ове година одлучила да моју скромну књигу награди, а ако је у томе погрешила прећутаћу. Нема песника из Златиборског краја који се овом наградом не би осетио почашћеним. “, истакао је Ристовић.


        
      Паунову награду добитнику је уручио директор Народне библиотеке у Ужицу професор Драгиша Станојчић. Да сви конци у песничко – музичком миљеу буду на свом месту потрудили су се водитељски пар Бојана Маринчић и Немања Ковачевић. Бити жив пола века после своје смрти, важније је него живети век и по. 

   Рибашевина је захваљујући Пауну Петронијевићу постала причесно песничко место, на коме песници имају дужност да чувају традицију и да не обрукају своју реч.
                                                                                                                       
                                                                               Текст : Немања Ковачевић
                                                                               Фотографије : Милунка Николић

0 коментара:

Постави коментар