БАКИНА БОЖИЋНА ПРИЧА

" Сутра је празник. Своју светлост меку

Кандило баца и собу ми зâри.

Сâм сам. Из кута бије сахат стари,

и глухи часи неосјетно теку.

Ви драга лица нестали сте давно...

Ја склапам очи од срeће – плачем "

(Предпразничко вече - Алекса Шантић)

  БАКИНА БОЖИЋНА ПРИЧА

 „ Жива била и велика порасла “, каже бака и узима ми торбу коју  држим са обe руке. Огрће свој шал са ресама и одлази у цркву . Сутра је Божић...

Ја је чекам, и гледам кроз прозор - који је украшен разним шарама и прелепим белим цветићима - прави мали витраж од чаробњака зиме.

Не мрдам, не одвајам се од прозора док се она не врати. Образи су ми хладни, а у кухињи је топло и мирише на штрудлу са маком, кору од јабуке која цврчи на шпорету. Сат у куту откуцава, свечано, монотоно и тужно. Казаљке се померају, птичица излази на сат времена али моје време не иде. У мојој детињој машти баку је прогутала неман звана зима и ја стрепим за њу, и плашим се, и питам се када ће доћи?  Чекам је. После пуно, пуно времена како ми се чинило тада врата  се коначно отварају и улази бака пуна белих пахуља које су залепљене на њеном шалу, пуна Божићне радости и поклона, наша бака...

    "Сутра је Божић, ко први устане, биће мој положајник" - каже бака и гледа нас децу, мене и две старије сестре.  Наравно да целу ноћ нисам спавала,  јер сам једва чекала да будем тај бакин први вредни полoжајник, не због поклона већ због баке. 

    У мраку собе буде ме мириси: чај од липе, печеног хлеба који се пуши на столу умотан у ланену крпу,  мирис тамјана, и  звук звона који улази кроз ситне поре стакла и буди ме као најлепша бакина успаванка. Сад каже да нема ни четири, али ја сам на ногама и већ обучена, и спремна јер ја сам први бакин положајник. Иако имам пуних пет година.

    "Колико варница толико здравља, парица, напретка, слоге, гушчади, колико варница толико пилића, прасића, и сваког добра домаћици и свим укућанима овога дома" - причам ја и померам бадњак у ватри (џарам) , а искрице од ватре лете, излазе из шпорета и чини ми се као мале звезде обасјавају бакину кухињу. 

Са мале столичице троножца, бака ме премешта - носи ме за сто, јер сам мала и не могу сама, до велике столице. Добијам послужење: мед,  а онда долази ручак. А до ручка грудвање на снегу,  санкање и  играње са великом децом из улице. Вече пред Божић, Бадње вече, осим по укусној трпези  (бакиног пасуља , бакине штрудле тј. пита од дулека, купуса , јабука, сувих шљива и смокава,  куваног вина, ораса , грожђа, белија, тј. смедеревки) памтим, и памтићу целог живота по бакиним сликовитим, топлим причама о нашим прецима, о Божићним обичајима, њеној младости о прелима...

 

Бака је причала, са свог престола  (велике дрвене столице поред шпорета) загледана у витраж прозора , као да ликове о којима нам прича види тамо - на окну.

    А у тој причи су деда Јован и Мића - који су обарали пук војске, када су били у ондашњој војсци и за то су добијали чак по два сомуна тј. хлеба, ту је и деда Милан који језди у мојој дечјој машти као Деда Мраз на огронмим соницама - продаје млеко госпођама у Београду, а када га прода у празним кантама деци доноси пуно колача. Ту је и баба Милица (прека и опасна, вредна и окретна али језичара)  - она би за Божић пекла пиле и закључавала у свој орман, као и остале слаткише да би преживели и после Божића. Правила је и прелепе гурабије. У причама бака обавезно спомене и ујака ловца - Живана који уочи Божића одлази у шуму испод Авале и доноси Бадњак велики као кућа, а за Бадњи дан уноси га у кућу - као знамен Божије љубави, напретка куће, домаћинства и здравља чељади тј. укућана...
 

    Овог Божића, као и седам ранијих пред Бадњи дан одем на гробље - до њихове вечне куће - упалим свеће за све њих а сутрадан или већ у поноћ када се поздрављају Бадњи дан и Божић, на поноћној литургији - сретнем их .  Гледају ме са зидова цркве кроз фреске и очи Светих - моји живи преци и шапну ми:

Вољени никад не умиру!

Христос се роди - Ваистину се роди!

Чекам Васкрсење мрвих и живот будућег века!

АМИН!

                                                                                                                        

 Текст: В. П.

Фотографије : http://cro-eu.com, http://saznajlako.com, http://www.ervenik.hr

Posted in: