Belgrade
" Сутра је празник. Своју светлост
меку
Кандило баца и собу ми зâри.
Сâм
сам. Из кута бије сахат стари,
и
глухи часи неосјетно теку.
Ви
драга лица нестали сте давно...
Ја
склапам очи од срeће – плачем "
(Предпразничко
вече - Алекса Шантић)
БАКИНА БОЖИЋНА ПРИЧА
.gif)
„ Жива била и велика
порасла “,
каже бака и узима ми торбу коју држим са
обe руке. Огрће
свој шал са ресама и одлази у цркву . Сутра је Божић...
Ја је чекам, и гледам
кроз прозор - који је украшен разним шарама и прелепим белим цветићима - прави
мали витраж од чаробњака зиме.
Не мрдам, не одвајам се
од прозора док се она не врати. Образи су ми хладни, а у кухињи је топло и
мирише на штрудлу са маком, кору од јабуке која цврчи на шпорету. Сат у куту
откуцава, свечано, монотоно и тужно. Казаљке се померају, птичица излази
на сат времена али моје време не иде. У мојој детињој машти баку је прогутала
неман звана зима и ја стрепим за њу, и плашим се, и питам се када ће доћи? Чекам
је. После пуно,
пуно времена како ми се чинило тада врата
се коначно отварају и улази бака пуна белих пахуља које су
залепљене на њеном шалу,
пуна
Божићне радости и поклона, наша бака...
"Сутра је Божић, ко први устане, биће
мој положајник" - каже бака и гледа
нас децу, мене и две старије сестре. Наравно
да целу ноћ нисам спавала,
јер сам једва чекала да будем тај
бакин први вредни полoжајник,
не због поклона већ због баке.
У мраку собе буде ме мириси: чај од липе, печеног хлеба који се пуши на столу
умотан у ланену
крпу, мирис тамјана, и звук звона који улази кроз ситне поре стакла и
буди ме као најлепша бакина успаванка. Сад каже да нема ни четири, али ја сам
на ногама и већ обучена, и спремна јер ја сам први бакин положајник. Иако имам пуних пет година.
"Колико варница толико здравља,
парица, напретка, слоге, гушчади, колико варница толико пилића, прасића, и
сваког добра домаћици и свим укућанима овога дома" - причам ја и померам
бадњак у ватри (џарам) ,
а
искрице од ватре лете, излазе из шпорета и чини ми се као мале звезде обасјавају
бакину кухињу.
Са мале столичице троножца, бака ме премешта - носи ме за сто, јер сам мала и не могу сама, до велике столице.
Добијам послужење: мед,
а онда долази ручак. А до ручка грудвање на
снегу, санкање и играње са
великом децом из улице. Вече пред Божић, Бадње вече, осим по
укусној трпези (бакиног пасуља ,
бакине
штрудле
тј. пита од дулека, купуса ,
јабука,
сувих шљива и смокава, куваног вина, ораса , грожђа, белија, тј. смедеревки) памтим, и памтићу целог живота по
бакиним сликовитим, топлим причама о
нашим прецима, о Божићним обичајима, њеној младости о прелима...
Бака је причала, са
свог престола (велике дрвене столице поред шпорета) загледана
у витраж прозора ,
као да ликове о којима нам прича види тамо - на окну.
А у тој причи су деда Јован и Мића - који
су обарали пук војске, када су били у ондашњој војсци и за то су добијали чак
по два сомуна тј. хлеба, ту је и деда Милан који језди у мојој дечјој машти као
Деда
Мраз
на огронмим соницама - продаје млеко госпођама у Београду, а када га прода у
празним кантама деци доноси пуно колача. Ту је и баба Милица (прека и опасна, вредна и окретна
али језичара) - она би за Божић пекла пиле и закључавала у
свој орман, као и остале слаткише да би преживели и после Божића. Правила је и прелепе гурабије. У
причама бака обавезно спомене и ујака ловца - Живана који уочи Божића одлази у
шуму испод Авале и доноси Бадњак велики као кућа, а за Бадњи дан уноси га у кућу -
као знамен Божије љубави,
напретка куће, домаћинства и здравља чељади тј. укућана...
Овог Божића, као и седам ранијих пред Бадњи
дан одем на гробље - до њихове вечне куће - упалим свеће за све њих а сутрадан
или већ у поноћ када се поздрављају Бадњи дан и Божић, на поноћној литургији -
сретнем их . Гледају ме са зидова цркве кроз фреске и очи Светих -
моји живи преци и шапну ми:
Вољени
никад не умиру!
Христос
се роди - Ваистину
се роди!
Чекам
Васкрсење мрвих и живот будућег века!
АМИН!
Текст: В. П.
Фотографије : http://cro-eu.com, http://saznajlako.com, http://www.ervenik.hr
0 коментара:
Постави коментар