МИЛИЦА МИЛИСАВЉЕВИЋ ДУГАЛИЋ, ПЕВАЧИЦА : „ МОЈЕ СРЦЕ И ДУША СУ НА КОСМЕТУ „

Без традиције и корена - нема будућности

Милица Милисављевић Дугалић певачица је изузетних вокалних способности. Негује старе песме Косова и Метохије  и традиционалну музику. Слава је није променила. И даље са обе ноге чврсто стоји на земљи, пева и песмом усрећује људе. Сматра да на најбољи начин песмом служи свом народу. То је њена мисија, смисао њеног живота и музичког трајања. Добитница је бројних награда и признања за чување и промоцију традиционалне песме. Поводом изласка новог албума „ Филиграни са југа “, за наш портал Милица нам говори о својим музичким почецима, бројним наградама, о родном Косову, а и саветује нас како у данашњем времену сачувати традицију, обичаје, традиционалну песму и игру.

Од кога сте наследили дар за музику?

- Певам од када знам за себе, а музика и песма су мој живот и мисија. Рођена сам на Космету па су моја душа и срце и даље тамо. Дар за музику носим у својим генима. У мојој породици је генерацијама било добрих певача : деда Светислав , моји родитељи Предраг и Борка , стриц  Боривоје, блиски рођаци Срећко, Небојша и нови нараштаји па нама није потребан посебан повод да би запевали из свег срца.

 Рођени сте на Косову. Какве Вас успомене вежу за детињство, родни крај и за почетке бављења музиком?

-  Одрасла сам у кући где се певала и слушала добра музика. Ако је неко заслужан што ми је усадио љубав према музици свакако су моји родитељи. У кући је увек било весело . Слушали су се разни музички правци и много тога  је утицало на мој животни пут , дечије приредбе, солистички наступи уз пратњу хора, мој први бенд “ Кристали „ са којима сам викендом забављала цео град. Певајући разне музичке жанрове кроз дугогогодишње стваралаштво, највећу радост осећам  када певам традиционалну музику која је мој животни пут.

 Добитница сте бројних престижних награда  за извандредан вокал . Која Вам је најдража и колико једном уметнику значи награда?

- Моју огромну љубав према музици и максималну посвећеност позиву користим на добробит и радост људи. Ту сам да музиком служим народу.  Искреност којом се обраћам се препознаје , награђује и даје ми  „ ветар у леђа “ да наставим даље. Посебно значење и тежину у мом досадашњем раду има  „ Балканска музичка награда “ за изванредан допринос у развоју балканске музике коју сам добила у јануару 2015. године.

Много људи се бави хуманитарним радом, а мало њих искрено и од срца као Ви, што доказују и плакете „ Велико срце РТС –а “  и „ Златник “ . Реците нам нешто више о Вашем ангажовању у хуманитарним акцијама ( и колико је битно помагати људима којима је помоћ неопходна) ?

- Светли тренуци нашег народа су да се несебично предају и помажу људима које не познајемо. Када некоме треба помоћи, обузме ме туга, а немоћ ме преплави. Али то ми да снагу да без икаквог материјалног интереса изнађем могућност и својом песмом дам допринос на хуманитарним наступима знајући да ће негде - тамо, неко бар за тренутак бити срећнији , а да ће моја душа бити испуњена миром.

 За дугогодишњи рад и очување изворне косметске песме, уручена Вам је плакета „ Почасни грађанин “  у Косовској Митровици. Како се осећате као почасни грађанин Вашег родног краја?

- Знајући да сам све изгурала сама  Привремени орган општине Косовска Митровица и њен председник Александар Спирић , доделили су ми признање „Почасни грађанин Косовске Митровице  „ .  У годинама када се изворни дух почео губити уложила сам сво своје знање и умеће да се готово непознате песме са Космета отргну од заборава. Леп је осећај када ходате кроз свој родни град , а људи вам се јављају са поштовањем и љубављу.

Шта мислите на који начин могу и морају да се сачувају традиција, обичаји,  традиционална и изворна песма у овим незгодним временима?

- Обичаји од најранијих времена испуњавају своју најзначајнију улогу, а то је очување идентитета народа. Данас се у Србији одвија процес повратка традицији ,а важну улогу имају културно - уметничка друштва, певачке групе као и појединци који су својим радом допринели очувању културне  нематеријалне баштине , јер без прошлости нема будућности. Институције у Србији морају као моралну обавезу материјално подржати пројекте очувања традиције.

 Од  младих певачких снага , кога видите као Вашег наследника?

- Данас се у медијима појављују многи млади људи који аутентично и квалитетно  изводе традиционалну музику са наших простора . Издвојила бих студенткињу музичке академије Невену Чиплак из Лепосавића као посебно надарену. Време младих тек долази.

                           

Недавно Вам је уручен „ Београдски победник “ у категорији „ Најбољи извођач традиционалне музике јужног Балкана “ и „ Оскар популарности - Дама 2015. “  Импозантна признања?

- Можда звучи нескромно али свако признање ме радује јер је заслужено, тим пре што су ми додељена одлуком  продуцената, признатих менаџера , представника дискографских кућа, уредника новинских, радијских и телевизијских редакција.

Која је Ваша порука за све интерпретаторе традиционалне музике, а која за оне који би желели да се баве овом врстом музике.

- Ако се овом врстом музике бавите с љубављу, искрено и истрајно, успех неће изостати али се неће значајно материјализовати. Избегавам да саветујем јер испада да паметујем. Свако бира свој животни пут, а најлепши је онај који вас усрећује и чини бољим човеком.

Текст : Немања Ковачевић

Фотографије : Фабрика фотографа

Posted in: