„Данас
многи себе називају шминкерима иако су у збиљи далеко од тога. Међутим, квалитет је немогуће
потценити. Он је
препознатљив и увек трaжен. Дар
имагинације се развија, стрпљиво негује и чува од неукуса и јефтине кокетарије.“
Ужичко позориште поред оних видљивих виртоуза какви
су глумци поседује важне људе, зналце своје струке без чијег би уметничког
уплива наш доживљај понуђеног остао
осујећен. Један од тих ауторитета је Мирјана Илић , шминкер и власуљар Народног
позоришта, која нас уводи у тајне своје
струке.
Дух времена
и све присутни материјализам спутавају креацију. Како се борите на овом пољу?
- Жеља
да се промовишем лепо води ме од малена, јер страст према позоришту датира још из детињства када сам као полазник
балетске школе
у Крагујевцу наступала на
сцени
Крагујевачког
позоришта. Током година, сусретала сам се и са глумиштем и магијом
коју они стварају.
Урањала сам у свет уметничког и учила од најбољих какви су чувени шминкер Галиб
Кршлаковић, менторка Розалија Кризик Танасијевић и колега Стева Пошташ. Свако од њих је обележио мој развојни пут на пољу шминкања и власуљарства и учио ме да
следим и негујем лепо.
Имате доста
стажа када је реч о професионалном
шминкању
и власуљарству?
- Тако је. Наиме, одмах на почетку каријере кренула
сам да се бавим шминкањем. Али, како представе у позоришту захтевају и фризерско - власуљарске послове постепено сам улазила и у тајне тог иначе једног од
најстаријих заната. Реч је веома захтевном послу који од вас тражи виртуозност
израде перика, брада... бркова и свега оног што је потребно да би представа визуелно изгледала што боље.
Позориште
тражи синхронизацију. Како се уклапате у ту динамику?
-
Дух моје
куће односно вољеног
ужичког
позоришта је тимски. Сви изгарамо у жељи да представе
буду савршене. Међусобно се консултујемо и надопуњујемо. Костимограф, глумци и
ја проводимо заначајно време у реализацији пројектовних задтака. Без ове
сарадње ликови би остали анемични и лишени оне дубине коју они морају да имају
да би их публика на прави начин
прихватила и разумела.
Даме су зантересоване
за тајне добре неге. Будући да сте експерт откријте нам неку...
-Да се разумемо постоји огромна разлика између позоришне и класичне
шминке.
Позоришна је интензивнија, вишеслојнија како би могла да траје пар сати на сцени и одоли рефлекторима и позоришном светлу.
Класична је мирнија, мање агресивна и ваљало би да помогне како би се истакле
фине црте , а ублажило оно мање лепо. Међутим, младе девојке воле превише да се шминкају, тако да
често „убију“ оно нежно и допадљиво. Неспретне су у покуашају да рецимо нагласе
очи јер користећи јаке кармине праве погрешне кораке. Морају да знају шта желе
да истакну и да при том не изгубе личну ноту...
Да ли свеприсутна импровизација и деградација
плави и Вашу струку?
-Наравно. Данас многи себе називају шминкерима иако су у збиљи далеко од тога. Међутим квалитет
је немогуће потценити. Он је препознатљив и увек тржен. Дар имагинације се
развија, стрпљиво негује и чува од неукуса и јефтине кокетарије.
Шминкали
сте и неке познате личности, што је изазов?
- Радила сам са многим светским именима али моје
најлепше
искуство је рад на филму
о Орсону
Велсу који се снимао пре више
година
у Београду. Многе чувене звезде су биле
ангажоване у том филму редитеља Оливера Паркера. Неке од њих су Кристофер Вокен, Паз Вега , Дени Хјустон, Дијего Луна, Наталијан Паркер.... Сећам се да су сетови почињали у пет ујутро, а снимања трајала до поноћи, а понекада и касније у зависности од тога која се сцена снима.
Била је то
прилика да покажем своје умеће али да учим и уметнички стасавам уз најбоље!
Веома сте
упућени на новине на пољу моде ,
а пошто се ближе матурске феште, који је Ваш
савет матурантима ( у одевном смислу) ?
-Увек важи оно златно правило да се опредељујемо
за оно у чему се лепо осећамо. Лично преферирам
све оно
што
је сведено и природно. Али
неко је авангардан и треба да следи свој импулс. Битно је да знате шта хоћете и
да то умете да изнесете!
Ваша порука
за све који нас читају...
-Будите природни, храните се здраво. Негујте се, али превасходно
радите
на својој унутрашњој
лепоти. Како каже
наш познати модни креатор: „ Џабе сва спољашња лепота ако сте
ружни
изнутра...“
Они који носе уметнички сензибилитет и којима је потребна
сугестија и охрабрење на пољу коме ја припадам могу да ме контактирају
на email адресу:
marija.rakic85@gmail.com.
Текст : Немања Ковачевић
Фотографије : Игор Ђорђевић
0 коментара:
Постави коментар