38. ОДЗИВИ ПАУНУ

Паунова награда у рукама Валентине Златановић - Марковић

 „Писање је слично религији. Мора се у њега веровати“, рекла је Исидора Секулић. Рекла је и : „ Бог је с уметником у границама овог света, уметник ради, Бог сарађује.“ Тако је и ове године у  порти Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини одржана  и стиховима и нотама проткана, по 38. пут , песничка манифестација „ Одзиви Пауну“.

Као и сваке године, традиционално, програм је почео стиховима песме „Добро лето“, Пауна Петронијевића. Стихове песме казивала  је песникиња Милена Чантрак.

Манифестацију је отоворио председник Скупшине Града Ужица, Бранислав Митровић, а присутнима , у име организатора, обратио  и директор Народне библиотеке Ужице, Драгиша Станојчић.

У програму су учествовали песници: Борис Тановић, Владе Савић, Милена Чантрак,  Реља Лукић, Бранка Лазић, Ксенија Шупић, Пуниша Папић Пињо и професорка српског језика и књижевности и колумнисткиња Биљана Грујичић.

Програм су, музичким наступима, обогатили  ђаци Основне школе „Миодраг Миловановић Луне“, ђаци Музичке школе „Арс Нова“, Удружење грађана „ЕРА“, који су се представили са фолклорним ансамблом и народним оркестром.

На основу образложења Милијана Деспотовића, Паунова награда отишла је у руке књижевнице Валентине Златановић - Марковић  за књигу поезије „ Стазама Фрогнера – Лирски разговори са Исидором Секулић “. Изражујући знаке захвалности и задовољства,  Валентина је истакла :

-Почаствована сам  и радосна што  присуствујем овој значајној књижевној манифестацији. И без награда, уметничка дела нађу свој пут до публике, а ствараоци надахнућа у најобичнијим животним ситуацијама и приликама. Ипак, чињеница да сам на овом светом  месту, у порти  Цркве Светог Василија Острошког,  сведочи моју смиреност и љубав коју осећам према свима који са мном деле ове узвишене тренутке. Захваљујем  стручном жирију који је вредновао моје   песничко стваралаштво  и доделио ми високо признање са именом песника  Пауна Петронијевића  чије речи  одјекују у мени од тренутка када сам сазнала за његову поезију. Дубоко сам свесна тога да се наградом моја поетска  реч трајно везала за вечне Паунове речи.  Та чињеница  обавезује на даље неговање стваралачког израза и  на дубље проучавање Паунове поезије са којом сам се сусрела пре двадесетак година на необичан начин.

Награђена књига „Стазама Фрогнера“ настала је  по Валентинином повратку из Норвешке. У српској православној Цркви Светог Василија Острошког у Ослу, промовисана је њена књига о духовности у делу Исидоре Секулић, и тада се у њој изнова пробудило интересовање за Исидору. Овога пута, песничко. За десетак дана настала је књига „Стазама Фрогнера“. Награђену књигу објавила је Народна библиотека у Ужицу , а рецезент књиге је проф. др Драгољуб Зорић.

 У наставку беседе Валентина се осврнула на нова времена :

„Када је двадесети век открио  слободу која је почела да нас води ка амбису и да човека претвара у нечовека,  наши умни светитељи  указивали су на ту опасност и подстицали нас на добро својим речима и делима. Нисмо  их чули! После њих, слушали смо нашег Патријарха Павла како је говорио да треба да будемо људи. Да ли смо разумели да је само ТО  важно – бити човек? Ако су наставници то заборавили, ако су родитељи то заборавили, питам се да ли је песничка дужност да, као пробуђени део народа, подсећа својом поезијом да човек јесте доброта и љубав и радост? Да ли песник треба да подсети да највећа раздаљина није између неба и земље, него од човека до нечовека? Изгледа да песници окупљени око цркве, у име Божије, имају тај задатак –  да човеку помогну да  превазиђе  тешка искушења.  Јер, црква је лађа спасења, пут ка вечности и   веза са свим што је било и што ће бити. Зато поздрављам ову спасоносну идеју да се управо на светом месту говори о будућности, да се око цркве окупе ученици и наставници, као што су се данас окупили, и да одавде крене реч која треба да нас подстакне да будемо бољи, себе ради и наших потомака ради.  Само освештана реч може нечовека подићи у човека.  Верујем да су  ови сусрети у Рибашевини, у октобру, најлепшем месецу раскошних боја природе,  људска и песничка потреба да се осмисли трајање и победи пролазност.“

Паунову награду добитници уручио је  директор Народне библиотеке у Ужицу професор Драгиша Станојчић.

Да сви конци у песничко – музичком миљеу буду на свом месту потрудили су се водитељски пар Ружица Благојевић и Немања Ковачевић и организаторка програма Биљана Давидовска,  запослена у Народној библиотеци у Ужицу.

Бити жив више од пола века после своје смрти, важније је него живети век и по. Рибашевина је захваљујући Пауну Петронијевићу постала причесно песничко место, на коме песници имају дужност да очувају традицију и оно што су им у аманет оставили њихови преци.

                                                        Текст : Немања Ковачевић

                                                        Фотографије : Фото видео "Флеш" и Сава Радовић

Posted in: