У недељу у Ужицу промоција књиге традиције и родољубивих завештања " Са огњишта постојбине"

 

У недељу 3. јула у 9 часова (одмах након литургије) у порти Цркве Светог Марка у Ужицу одржаће се промоција књиге " Са огњишта постојбине" - Милеве Леле Алексић.

О књизи ће говорити : Отац Душан Томић, рецезент књиге Милијан Деспотовић и Ђока Филиповић , књижевник.

У програму учествују : Драган Поповић Kурузлија, Ђока Филиповић, Данило Томић, Ема и Лена Kојадиновић, Даница Љубичић, Kристина Миливојевић, Kуд " Први партизан"...

 

Водитељ и уредник програма : Немања Kовачевић

Kњига " Са огњишта постојбине" је печат трајања и сећање на наше корене, претке , ратнике, али и чување традиције, старих заната, родољубивих завештања....

                                                                                                             НМЕДИА

Read More

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević ovogodišnji je dobitnik nagrade „Zlatna značka“ – Kulturno prosvetne zajednice Srbije

Ovogodišnji  dobitnik velikog priznanja “Zlatna značka” Kulturno prosvetne zajednice Srbije je Nemanja Kovačević, novinar i voditelj i istaknuti pobornik tradicije. Nagrada „Zlatna značka“ dodeljuje  se od 1976. godine za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad . To je jedna od tri najprestižnije nagrade  u našoj zemlji.

Posle primljene vesti  da je ovogodišnji dobitnik nagrade gospodin Kovačević, javno se oglasio  njegov mentor, dugogodišnji urednik, reditelj i scenarista RTS-a - Nena Kunijević, koja je izrazila svoje oduševljenje i radost zbog kako kaže ispunjenog zaveta:

 -„U ova tmurna vremena kada je velika retkost saznati nešto lepo, kada prebrojavamo bolesne i umrle i kada imamo svest kako se smanjuje broj onih koji čuvaju tradiciju i brane naše nacionalno bogatstvo, mene je upravo obradovala vest koju sam čula. Moj đak, moj pulen, moj naslednik, novinar i voditelj Nemanja Kovačević, ovogodišnji je dobitnik nagrade ZLATNA ZNAČKA - koju dodeljuje Kulturno - prosvetna zajednica Srbije.  Lično sam svedok njegovog ozbiljnog i mukotrpnog rada na očuvanju kulture i srpske muzičke baštine, ali i svih nepravdi koje je na tom putu doživeo. Uvek sam mu govorila : " Budi stprljiv, pravda je dokučiva, samo je spora... Onaj ko ume da čeka sigurno će zasluženo dobiti." Moja predviđanja su se ispunila. Kamo sreće da u Srbiji ima više Nemanja Kovačevića, onda bi bilo više nade da će naša tradicija, ako ne dobiti , onda sigurno sačuvati mesto koje ima. Jako sam srećna što sam i ovog puta dobila dokaz, da sam pri izboru naslednika, umela da prepoznam kvalitet, hrabrost i istrajnost ....“

Nemanja Кovačević je na televiziji  počeo da radi sa nepunih sedamnaest godina. Dobitnik je brojnih nagrada. ( nagrade za humanost i širenje kulture među mladima, nagrade „Čuvar tradicije“, nagrade za zalaganje i promovisanje interesa mladih ( od Unije studenata koja broji nekoliko hiljada mladih), zahvalnice Grada Užica, nagrade „Rodoljub Nićiforović“ za očuvanje tradicije, kulture i humanosti ( Novi Pazar), nagrade za kulturu i umetnost „Svetislav Milić“ (Niš)... i mnogih drugih)

 Član je  Udruženja novinara Srbije UNS-a (jedanaest godina)  kao i  Кnjiževnog kluba „Paun Petronijević Rujno” iz Užica.

 Voditelj  i autor mnogih TV emisija („Moje Užice”, „Opipavanje pulsa”, „Put do zvezda”, „Istina blaga vredi”, " Priča se ", "Aktuelno"...), književnih večeri  i manifestacija posvećenim kulturi (Duhovno veče „U čast Tadiji”, Кnjiževna manifestacija „Odzivi Paunu”, „I mi imamo talenat”, „Susreti na Zmajevcu”, Srpsko-ruske večeri, promocije knjiga (Olivere Кatarine i drugih pisaca, pesnika i književnika).

 Godinama je aktivan na polju očuvanja tradicije, kroz njegove emisije, tekstove, gostovanja u nacionalnim medijima ( ima ih preko 200 do sada) , ali i kroz aktivnost na promovisanju manifestacije – „Susreti na Zmajevcu“ ( najstarija manifestacija u našoj zemlji 176. godina tradicije).

Njagovim radom na tom polju stekao je status istaknutog pobornika tradicije. U svom dosadašnjem radu ima značajan broj emisija (preko 300 do ovog trenutka) i intervjua sa ljudima od autoriteta, kulturnog i javnog života naše zemlje.

Dva puta upisan je u istoriju srpskog novinarstva. Prvi put 2012. godine , kao najmlađi nagrađeni novinar u Srbiji, a drugi put 8. maja 2019. godine, kao najmlađi televizijski novinar koji je vodio koncert na Кolarcu u organizaciji Muzičke produkcije Radio Beograda.

Svečano uručenje priznanja, biće održano po ukidanju epidemije, a datum održavanja biće naknadno objavljen.

                                                                                                                                                 R.N.M.

Read More

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević dobitnik velike nagrade Zadužbine Rodoljub Nićiforović

Novinar i voditelj Nemanja Kovačević ovogodišnji je dobitnik velike nagrade za očuvanje kulture, tradicije i humanosti Zadužbine Rodoljub Nićiforović.

U obrazloženju nagrade  navodi se :  Ova nagrada se dodeljuje Nemanji Kovačeviću, novinaru i voditelju, istaknutom poborniku tradicije koji je sve svoje intelektualne i patriotske sklonosti ugradio u bespoštednu i tešku borbu za očuvanje tradicije , kulture i identiteta  svoga naroda.

Čoveku, koji je kroz bliske, popularne, ali i duboko smislene elektronske forme prenosa željenog, uspeo  da animira i podstakne mlade na intelektualni bunt kao i na nepristanak na osrednje, površno i često ponižavajuće.

Ali i motiviše ljude na izgradnju humanije i sadržajnije društveno - kulturne scene.

Velika nagrada, dodeljuje se svake godine tradicionalno pojedincima i organizacijama za ostvarene rezultate na kulturnom, umetničkom, prosvetnom i socijalnom planu – od strane Zadužbine Rodoljub Nićiforović .

Nagrada nosi ime po velikom humanisti, zadužbinaru gospodinu Rodoljubu koji je rodom iz Postenja kod Novog Pazara. U svom dosadašnjem radu dodelio je preko 6.000 stipendija mladim ljudima i na vreme  shvatio da je ulog u mladost i pomoć mladima najveći uspeh za svakog čoveka.

Prošle godine tu nagradu, između ostalih, poneo je i gospodin Dobrica Erić.

Nagrada  će biti uručena u subotu 26. oktobra u 18 h u Domu omladine u Novom Pazaru. Sastoji se od plakete i novčanog iznosa od 60.000 dinara.

                                                                                                                                    Izvor : UNS

Read More

Немања Kовачевић , новинар и водитељ : „ Тешко пристајем на компромисе“

Ужице је изнедрило бројне познате људе. Један од њих је и Немања Kовачевић, новинар и водитељ. Иако има само двадесет седам година, ове године обележава десет година рада у медијима. У његовој богатој новинарској каријери снимио је до овог тренутка триста емисија, објавио бројне текстове у новинама, био гост преко двеста пута на националним медијима и стекао  статус истакнутог поборника традиције. Добитник је награда: за хуманост и ширење културе међу младима, награде „ Чувар традиције“, награде за залагање и промовисање интереса младих и других.

Истакнути поборник традиције говори о свом јубилеју, традицији коју дуги низ година промовише и негује, о емисијама које је радио, о својим узорима, васпитању, али и о наметнутним вредностима и времену у коме живимо.

Ове године навршава се десет година како сте стали пред телевизијске камере. Kако данас гледате на сав Ваш досадашњи рад?

- То је било уједно најтежих и најлепших десет година у мом животу. У том периоду, завршио сам средњу школу, факултет и активно радио  на телевизији, а 2012. године сам проглашен за најмлађег награђеног новинара у Србији. Временом  сам професионално ојачао, победио неке своје страхове и несигурности, упознао бројне људе и стекао пријатеље и сараднике за цео живот.  Имао сам срећу да се калим у информативи, да радим ауторске емисије, репортаже са терена, жива укључења... Пишем за бројне часописе, промовишем многе хуманитарне акције и водим значајне манифестације.

Понели сте титулу чувара традиције веома млади. На који начин се у Вама пробудило интересовање за српску традиционалну музику, обичаје..?

- Најважнији подстицај овакве усмерености лежи у породичном окриљу у коме сам веома рано формирао укус и навике. Научен сам да поштујем корен и народни дух. Усвојена оријентација ме је надахнула да и професионално кроз новинарски ангажман будем промотер народног духа. Данас се борим да објасним  народу да ми имамо огромно културно и музичко традиционално богатство, можда чак и највеће у свету. Наша музичка, текстуална и фолклорна разноликост била би довољна за велике земље попут Русије… Нажалост, ми смо дошли у ситуацију да на националним медијима има тако мало традиције и традиционалне музике, а и ако је има, углавном се представља на начин који јој не приличи. Лепо је говорити о традицији и представљати је, али пре тога треба се усавршити за то, јер у супротном то је деградација те теме. Има уредника који ће на ово рећи "није тачно, ми пуштамо народну музику", међутим мислим да они, као и поједини људи, па чак и интелектуалци не разумеју разлику између турбофолка који је је заправо мешавина разних музичких жанрова и тежња да побегнемо од својих корена  и традиционалне музике, која би требало да нам буде темељ.  Турбофолк не можемо називати “народњацима”!

Шта традиционална музика говори о нама као народу?

-Све. Kо смо, одакле смо и шта треба да нам буду приоритети! Народ је је одвајакада говорио кроз песму, веселио се, туговао, обраћао се својим ближњим, будућим поколењима… прецима. Она је увек дононосила неку смислену поруку, за разлику од данашње музике којој фали душа, добар укус, адекватна визуелизација али и недостаје много тога…

Својим делањем доказали сте да је провинција стање свести, а не место пребивлишта. Прославили сте и промовисали Златиборски крај и ваше родно Ужице, за то сте добили и награду. Јесте ли имали подршку суграђана и града Ужица?

-Подсећам, не желећи ни једног тренутка да минимизирам престоницу, да су наша највећа имена како у уметности , тако и у науци потекла из провинције. Да им је пут у свом окружењу био најтрновитији , али да га се никада нису одрекли. Сви ти људи да не помињем имена ( јер је списак огроман) су за мене били узор и кренуо сам њиховим стазама, улажући максималан напор да покажем искреност и љубав према идеји коју заступам и поштовање према народу коме припадам.

За узврат сам добио неочекивано велику подршку мојих суграђана. Међутим, од оних који су "компетентни"(а и овоме би могло да се дискутује) и од којих сам очекивао највише по природи делатности коју обављају и који су дужни да прате и подрже рад успешних суграђана нисам добио ништа, што је већ виђена прича.

Поносите ли се на то што сте ужичанин?

-Увек то са поносом истичем. Жао ми је што смо дошли у ситуацију да се за битне сфере живота града Ужица  - најмање питају прави ужичани и што их је нажалост све мање у свом граду. Верујем да ће ускоро проћи  зло што се надвило над Ужицем и да за наш град са доласком неких нових младих људи долазе и неки лепши дани.

Било је и тешких тренутака?

-Наравно, као и свима. Било је ту свега од забрана, преко преживљених разних љубавница моћника , лоших људи, зависти, полуписмених и неписмених људи, полусвета.... Свега.. Никада нисам пристао на нечастиве компромисе, па сам остао ускраћен за „службена“ путовања, повластице, плаћене мастер и докторске студије, стални уговор ... Некако сам све са каматом платио и плаћам, али не жалим! У животу сам се за све изборио својим радом . "Титуле" и "повластице" ми никада нису биле битне, већ образ и карактер, који се могу заувек упраљати само једном погрешном одлуком. У свету где царују сујета и гордост ту нема људскости ни човекољубља , ту је време стало и све што се ради баца се у бесцење . Гордост је највећи канцер нашег времена! После великих страдања која су неминовна, мислим да ће наши људи коначно схватити да је љубав та која треба да нам буде водиља! Пословица каже да за све што волите, морате да платите неку цену, платио сам достојанствено! Али  у животу сам научио да се кроз трње, стиже до звезда! Зато нисам одустао од своје мисије, нити ћу икада ! Мало је храбрих људи, а заборавили смо да храбре људе прати срећа, зар не?!

Kакво је стање у новинарству данас?

- Тешко питање. Некада су критеријуми за појављивање у медијима били строжи. Сви се сећамо чувених новинара и водитеља Душанке Kалањ, Миће Јовановића, Миодрага Здравковића, Драге Јонаш и многих других који су поставили темеље. Данас је у новинарству, нажалост, све дозвољено. Мислим да је слобода говора и појављивања у медијима злоупотребљена. Праве културе је мало. Сви смо је гладни. Трудим се да радом, емисијама, промоцијом правих вредности, овај хаос  променим или бар некако смањим...

Шта сматрате Вашим највећим успехом до сада?

- Највећи успех по мени је тај што свој јавни ангажман нисам комерцијализовао, већ  се трудим да радим у интересу јавности. Драго ми је да  помажем младима и свим квалитетним људима да се за њих чује, а који су неправедно, невидљиви и смештени на маргине друштва.

Радили сте бројне ауторске емисије. Kоја вам је најдража и због чега?

- Издвојио бих емисију „Пут до звезда“ у којој сам представио бројне личности из јавног живота и  приближио их  гледаоцима, на један другачији, људски начин. По коментарима видим да је запажена и веома  радо гледана. Драга ми је и емисија „ Прича се“ коју радим  и даље у Ужицу за портал Ужице- Огаласна табла у којој сам успео заједно са колегама да забележим, скоро педесет животних прича и каријера правих ужичана и људи који су својим радом заслужили да се за њих чује.

Недавно сте други пут уписани у историју српског новинарства. Најмлађи сте водитељ који је водио концерт на Kоларцу у организацији Музичке продукције Радио Београда?

- Велика је част после великих телевизијских и радијских имена који су водили концерте у организацији Музичке продукције Радио Београда, да се моје име придода тој групи људи. Не треба да наглашавам да је Kоларац храм уметности и да је свакоме част да се појави на тој сцени. Велико хвала Музичкој продукцији Радио Београда, посебно уредници госпођи Мирјани Дробац и РТС-у који су ми приуштили ову привилегију. Kонцерт је снимљен и баш ових дана се очекује његово емитовње на РТС-у.

Били сте један од најближих сарадника Нене Kунијевић, дугогодишње уреднице музичког програма РТС-а, која је потписивала многе музичке емисије посвећене очувању традиције и изворне песме. Kакво искуство носите из те сарадње?

- Велика је част радити са Неном Kунијевић. Реч је о једном од најбољих уредника српске телевизије. Оставила је темељ и пут којим треба да кренемо. Умела је да види даље од многих... Радити са њом је било право професионално задовољство.

Је ли могуће у будућности да наставите њене серијале?

- Надам се! Верујем да још пуно тога може да се уради. Такве емисије треба да трају, јер вреде! Оне публици дарују праву храну: лепоту, суштину и смисао. Реч је о изузетном материјалу и серијалима који ће, верујем, поново заживети, јер би била штета да то благо нестане.

Били сте гост водитељ у Јутарњем програму Хепи телевизије.  Добили сте добре критике?

- Хвала на критикама. Дуго сам се припремао за тај наступ. Десет година сам вредно радио и позив је ваљда уследио  као последица труда...

Да ли себе у времену које долази видите можда у том телевизијском формату?

- Незахвално је прогнозирати, јер је у овом послу све могуће. До сада нисам радио такве емисије, али мислим да сам се добро снашао. Та телевизијска форма је веома захтевна. Подразумева концентарацију, брзо мишљење, добру кординацију, сарадњу са свим колегама из тима (камерманима, редитељем, шминкерима, костимографом, уредником, ораганизатором...)... Мени је све то привлачно и изазов.

Посећујете  људе у Домовима за старе. За њих организујете уметничке програме ?

- Да. Последња два наступа имао сам у Дому за Старе на Бежанијској Kоси. Оба концерта била су хуманитарна и посвећена једној од највећих музичких звезда са простора бивше Југославије, музичком педагогу Мири Васиљевић, која нас је нажалост недавно напустила. Први концерт био је са трубачима, а други на великој сцени, посвећен њеном рођендану. И то је био последњи концерт посвећен њеној каријери и раду. Наступали су певачи којима је  била ауторитет: Гоца Лазаревић, Гоца Стојићевић, Изворинка Милошевић…. Оба пута било је јако емотивно. Уз звуке музике, свако од становника Дома сетио се неког свог драгог пријатеља, партнера, љубави из младости, брата, оца, мајке, сестре... Kанула је и по нека суза. Ови музички програми присутнима су се јако допали, и договорено је да се ово дружење понови опет.

Недавно сте кренули да наступате  широм Србије са музичко-поетским вечерима „Букет поезије“. Шта Вас је мотивисало да учествујете у том пројекту?

- Радујем се што сам се бар на тренутак вратио својој првој љубави глуми и што смо успели да загрејемо  срца људи и да испунимо њихове душе у овим за уметност тешким временима. Музичко-поетски букет саткан је од најлепших стихова српске поезије, народних умотворина, традиционалних песама. Замишљен је као празник за душу, подсећање људи на праве вредности, корене и народну традицију.

Много људи прати Ваш рад. Да ли је тешко носити бреме популарности ?

- Не гледам то као бреме, већ као обавезу коју пофесија носи. Мислим да људи који се баве медијима треба да промовишу идеју хуманости, да едукују, сачувају драгоцено и помогну да живот буде лепши и садржајнији. Драго ми је када ме људи застављају на улици и траже подршку и помоћ, да увек имам енергије и воље да им помогнем ако је изводљиво...      

                                                                                                                     В. Павловић

              

Read More

Расписан конкурс за престижне награде Чувар традиције и награде за трајан допринос очувању традиције

На основу Правилника о организовању доделе награда и критеријума за доделу признања – Удружење  " Ризница Старовлашког краја" расписује КОНКУРС за награду " Чувар традиције " и награде за трајан допринос очувању традиције - 2019.године .

Сваки предлог мора имати образложење, тј морају се навести критеријуми који су узети у обзир приликом давања предлога.

Критеријуми су следећи: допринос очувању традиције и традиционалних вредности , очување традиционалне музике, допринос афирмацији  туристичких  регија , допринос развоју традиционалних манифестација, очување српске игре, трајан допринос очувању традиционалних вредности, промоција руралног туризма, квалитет маркетиншких активности, литература која промовише и чува традицију, хуманитарни рад, интернет презентација, презентација правих (традиционалних) вредности у медијима , афирмисање аутентичности регије , квалитет програма и остало.

Сва правна и физичка лица могу доставити своје предлоге са образложењем и материјалом до 10. априла 2019. године на имејл:  riznicastarovlaskogkraja@gmail.com 

Предлози без образложења и осврта на критеријуме, неће се разматрати.

С поштовањем,

Стручни жири

                                                                                                     Print screen  Youtube

Read More

„Букет поезије“ осваја Србију

Музичко – поетско вече „Букет поезије“ одржано је синоћ у  читаоници Народне библиотеке у Осечини у Ваљеву. Било је како рекоше посетиоци прави мелем за душу.

 Овај уметнички  пројекат покренут на идеју новинара Немање Ковачевића, а по изузетном сценарију проф. др  Весне Васовић и музичке пратње чувеног Дргана Поповића – Курузлије и с правом слови за редак уметнички ужитак. Добро осмишљен текст, пажљиво одабрани стихови и непролазне музичке нумере петочене у складну целину показали су да народна култура још увек има непролазну вредност.

 „Ево, у ово време духовног метежа препуштања многим непотребним, туђим, често и опасним вибрцијама који немилосрдно шибају нашом друштвеном и културном сценом  решили смо да се ставимо у одбрану  изворних вредности какве су између осталог и наша песма и свирка. Пожелели смо да се  данас  дотакнемо душе и ту у том најтананијем атару  у коме столују: љубав... слобода, векови. част ... родна груда расетрамо бриге и зебњу и увеселимо дух. А како песма и музика имају продужено дејство ово пријатно осећање трајаће доста дуже.“- објаснила је проф. др Весна Васовић

Истакнути поборник и чувар традиције, новинар и водитељ Немања Ковачевић каже да овакви пројекти недостају нашој културној сцени:

- „ Поносан сам на  наше народно стваралаштво и сматрам да овај даровани букет стихова  српске  песничке ризнице представља наше нацинално благо које морамо да негујемо и чувамо од заборава. Реч је о важном задатку, коме се мора обазриво приступати и на коме се мора безкомпромисно истрајавати.“- наглашава Немања.

Музички педагог и  виртуоз речи и звука, Драган Поповић -Курузлија уместо коментара засвирао је „Тамо далеко“ и подсетио нас на Солунце и њихово завештање да чувамо и љубимо домовину као највреднији бесцени дар.

                                                                                                             

                                                                                Фото: Народна Библиотека Осечина

Read More

Марија Трмчић, чланица градског већа задужена за друштвене делатности : Бахатост, или нешто горе ?!

ГРАДСКА ПОЛИТИКА

 „Ви можете да нас на пример  пријавите Агенцији за борбу против корупције, али нас врх Државе подржава“, истиче Марија Трмчић, члан  градског већа задужен за друштвене делатности града Ужица.

Лето је почело, а са њим и манифестације које се одржавају у ово доба године. По свему судећи изгледа да култура и традиција више нису у тренду. Бар се нама тако чини. Но, гђа Марија Трмчић, задужена за културу нашег града мисли супротно.  Како нам је објаснила, најављене манифестације јесу део културне политике али и наше традиције. Тако, манифестација „Жестивал“, (за коју је из буџета издвојена мистична сума) , представља како каже важан сегмент културе и традиције.

На основу којих критеријума и конкурса се бирају догађаји и манифестације који ће бити увршћени у програм Културног лета ?

-Конкурси за „Културно лето“ су искључиво манифестације које су у организацији културних установа града Ужица, али и оне које Град препозна као традиционалне. На пример, Лицидерско срце  ове године обележава јубилеј од десет година. Захваљујући овој манифестацији  град је препознатљив и привлачи  људе из целе Европе и Балкана. Људи у том периоду остављају новац у нашем Граду, како у хотелима, тако и у ресторанима. Уједно се чува и промовише фолклорна традиција, не само једног народа , већ свих из региона. С тим у вези смо чак направили договор, да од наредне године они  имају своју засебну позицију, и да просто не зависе од конкурса.

Када смо већ код традиције, зашто су већином у избору програма запостављене манифестације које промовишу традиционалну (изворну, народну) музику, инструменталисте (трубаче, виолинисте, хармоникаше...), певачке групе?

-Свака установа има свој тип манифестација које организује , а што се тиче концерата то је све у организацији Градског културног центра и просто њихов програм се аутоматски усваја.

Ко је одговоран за организацију Културног лета ове године?

-Ранијих година је Туристичка Организација Ужица водила „Културно лето“. Средства су била усмерана ка Туристичкој организацији. Наравно, ми имамо сталну сарадњу са Туристичком организацијом, али просто неке ствари морају да се раздвоје. Пошто се ово зове Културно лето логично је да нека установа културе управља и координира свим тим манифестацијама , а да то не буде Туристичка Организација Ужица која треба да се осврне на неке друге ствари. За Културно лето издвојено је 4,5 милиона динара с тим што је у оквиру тих средстава и концерт који се одржава за Нову годину.

Манифестација „Жестивал“ која уједно промовише и жестока пића организује се у склопу Културног лета. У медијима смо чули од Председника Скупштине да је он идејни творац те манифестације. Колико ће новца из буџета бити додељено тој „традиционалној и културној“ манифестацији, која је покренута пре две године и какав пример даје младима?

- Манифестација „Жестивал“ је фестивал неких традиционалних производа. Идејни творац манифестације јесте Председник Скупштине господин Бранислав Митровић, али Град Ужице је формирао и Организациони Одбор у оквиру Градске управе који одлучује и договара о тим стварима.

У својству већнице за друштвене делатности задужене за културу, образовање и спорт, подржавате организовање таквог фестивала у оквиру Културног лета ?

-Да. То се дешава у том периоду. То је основано са намером да буде фестивал жестина, међутим с обзиром да генерално није дозвољено по закону никаква јавна промоција алкохола, тај фестивал ове године обухвата и културне догађаје. Ту ће бити укључена и наша културно уметничка друштва, биће организовани концерти. Ових дана очекујемо програмску потврду ко наступа и када. Тачно да је то промоција жестоких пића, међутим ми не можемо да бежимо од једне ствари која је део наше културе. Можемо да бежимо од тога, али када одете у Грчку, они ће служити у оквиру чувених грчких вечери својим пићем – узом! Ми смо регија препознатљива по производњи, ракије, и када вам дођу гости са стране хоће да пробају ваш производ. Ја сам мишљења , а верујем да су то и већина мојих колега, да култура једног народа не подразумева само оно што ће се десити у Позоришту! Култура јесте  и тај гастрономски аспект! Дакле, наша култура је све оно што је изворно наше – фолклор, храна, производи...

Да ли је организовање те манифестације у сукобу интереса?

-Ви исто то можете на пример да пријавите Агенцији за борбу против корупције, али врх Државе то подржава.

Какву поруку или поуку пружа ова манифестација младима?

-То је званично фестивал традиционалних производа и ужичке традиције! Но, могу бити укључени у оквиру  фестивала у будућности (наравно на предлог и новинара, људи из културе, или наших суграђана) и неке друге манифестције. Нпр. , развлачење кора за питу на Градском тргу, би била једна од могућих манифестација.

Дакле, што се фестивала тиче  за мене је то нешто  наше, народно и изворно!  

За ту манифестацију претходне године  издвојена je позамашна свота новца из буџета. Да ли ће ове године бити издвојена иста сума или ће се повећати?

-Сада не знам то прецизно. Постоји организациони одбор , од кога можете добити ту информацију.

Постоје ли програми који ће бити организовани за младе (средњошколце, основце) у оквиру Културног лета?

-Ја мислим да сте добили програм Културног лета. Верујем да има  нешто и за младе, почевши од позоришних предсава, концерата, представа на отвореном...

Недавно је на званичном сајту града Ужица објављено решење о финансирању пројеката за омладину у 2018. години. На основу чега је у АПР-у нерегистрованом Удружењу грађана „Шифт 2“ додедељена највећа сума од 200.000 динара?

-Удружења су сва доставила своје пријаве. Међутим, уколико неко пријави неку неправилност за све постоји могућност тј. системи како се новац враћа граду. За случај који помињете нисам знала, јер све организације су доставила тражена уверења... Наравно, то ћемо проверити! Могао је неко да подметне нешто, ал то ћемо баш да проверимо...

С обзиром да је у питању хуманитарни фестивал који траје два дана, и да нема неке велике трошкове као и да је хуманитарног карактера, на шта ће бити утрошен новац од 200.000 динара?

- Претходних година организатори тог фестивала су куповали опрему за болницу и о томе су обавештавали град као и Болницу. Они плаћају концерте и извођаче који наступају на њиховим концертима. Њихова обавеза је једино та. Затим, организују хуманитарни концерт. Мада деведесет посто извођача неће да дође из Новог Сада или из Београда да свира у Ужицу хуманитарни концерт без накнаде.

Шта милисте да ли тај пројекат заслужује да добије највише новца на конкурсу за Омладинске пројекте?

-Па рецимо да у том моменту заслужује, чим је тако додељено. Чланова комисије сад не могу напамет да се сетим, али била сам ја , била је Милица Тимотијевић, Љиља правник из Службе за друштвене делатности, и не знам даље напамет.

Да ли је реално у будућности одвојити културу и образовање од спорта?

-Да, требало би одвојити. Прво због обима посла, затим зато што већник који се налази на овом месту под великим притиском. Наиме, постоји велики број организација које обухвата овај ресор: спортске организације, спортски клубови којих има преко деведесет , потом  установе културе, сва Удружења и образоване институције.

Да ли је истина да је градоначелник Ужица Ваш кум и да сте на основу те линије дошли на ову функцију?

-По кумовској? Тихомир Петковић је кум.. Односно то јесте неко старо кумство, али нема директне везе са мном!  Заправо нисам дошла на такав начин. Не, апсолутно не! Хвала што сте ме то подсетили, али не уопште по тој линији.

Шта мислите је ли Ваша функција у сенци  Градоначелника Ужица?

- Не! Генерално биле какве одлуке не само везане за мој ресор, већ и за било који други доносимо на колегијумима, сви чланови Градског већа .

Одлуке које се тичу Градског већа доносимо заједно галасањем. Не сматрам да сам у сенци Градоначелника . До сада све моје идеје и сугестије су усвојене . Наравно оне које су биле оправдане. Трудим се да у области спорта , културе и образовања  дам свој допринос колико год то могу.

Колико сте до сада задовољни постигнутим?

-Врло кратко сам на овој позицији, тачније пет месеци. Први период мог рада овде је био усмерен на расподелу средстава на почетку године, јер сам у овај посао ушла баш у том моменту. Нисам, нормално могла толико да утичем на ту расподелу, јер су се те ствари разматрале раније.

Шта можете да кажете о сфери образовања.

-Могу да кажем да се прати  план и програм како наше Министарство прописује. Највећи проблем јесте простор. Школе су као што знамо прилично оштећене. У питању су адаптације за које  су потребна велика средства. Осим новца проблем је и време, јер школе могу да се сређују једино током летњег распуста, што ставара ризик да ли ће све бити завршено на време. Иначе, сада крећемо са реконструкцијом школе у Турици, а потом  је у плану сређивање Прве Основне школе. Прошли смо и на конкурсу швајцарске владе у области енергетске ефикасности. Одобрена су нам позамашна средства  са којима ћемо реконструисати наше градске школе! Поента није да све нашминкамо споља, већ да се створе одлични услови за нашу децу!

Колико су Вам познати проблеми у вези са кадровском политиком, односно да ли се поштује владина забрана запошљавања у јавном сектору. Има ли непотизма?!

-  Ја заиста нисам упозната са тим...

                                                                                                

                                                                                      Ужичка недеља/ Н. К.

Read More