Човек међу људима

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ СТОЈАНА СТИВА   ТЕШИЋА

У оквиру прославе Дана града у препуном холу ужичке Народне библиотеке у уторак је отворена изложба посвећена животу и делу Стојана Стива Тешића под називом “Ужичанин из Америке” .

Двадесет година од изненадне смрти сценаристе, драмског писца и романописца Стојана Стива Тешића и сто шездесет година трајања ужичке Народне библиотеке били су повод за изложбу о овом познатом Ужичанину, добитнику награде Оскар за сценарио филма Breaking Awаy. Изложбу прати каталог крцат подацима, а као део пројекта у плану је превод и објављивање Тешићевог постхумно објављеног романа „Кару“. 

Све то плод је вишемесечног рада Душице Мурић, Гордане Бацотић и Биљане Ристовић, стално запослених у Народној библиотеци. Велики број оргиналних фотографија, писама, цитата, новинских текстова, дела на енглеском и српском језику хронолошки је систематизован и смештен на шеснаест плаката који су, заједно са каталогом, изванредно одштампани и дизајнирани у ужичкој штампарији Инпринт, чија помоћ је, како истичу организатори,   била   од   посебне   важности  за реализацију поставке.

„Концепција изложбе углавном се заснива на хронолошком принципу, а посебан ак- ценат стављен је на аутобиографске елементе у Тешићевом делу, што представља једну од најбитнијих одлика његове поетике“ – истакла је Душица Мурић, једна од ауторки изложбе.

Један од утисака који се намеће посетиоцу ове изложбе јесте тај да је Стив Тешић био искрен у признањима да су се његови снови о обећаној земљи и животу који га тамо чека често завршавали и апсурдним ситуацијама.

“Било је тешко живети у туђој земљи, у неком досељеничком кругу без знања језика. Био сам запањен када сам видео да у Америци нико не зна за писца мог детињства, одличног сликара америчке прерије, Карла Маја. У свом Ужицу, у дечијим играма био сам Олд Шетерхенд, а кад сам дошао у земљу Олда Шетерхенда, видео сам да га нико не познаје, нико жив. Шок.“

Чини се да је читав Стивов живот био уствари гомила „шокова“. Тако Политика, Борба и Нин у својим извештајима са доделе Оскара 1980. године не помињу Тешића као добитника овог светског признања иако је сценарио за филм Breaking Away надмашио Вудија Алена, Маршала Брикмена,  Роберта Алана Артура и Боба Фоса, Валерију Куртен и Берија Левинсона, Мака Греја, Т. С. Кука и Џејмса Бриџиса... Међутим, планетарни успех нашег Ужичанина није могао остати нечујан. Данас су све бројнији поштоваоци Тешићевог стваралаштва.

Новинар „Вести“ и публициста Зоран Јеремић, писац до сада једине биографске књиге о Стиву Тешићу, која је одавно распродата, не крије одушевљење овом изложбом:

 „Знам колико је било тешко ауторкама да прикупе сав материјал за ову изложбу. Дивим се њиховом ентузијазму и посвећености. Ова поставка и каталог доносе низ нових биографских детаља о Тешићевом стваралачком и животном путу, а читава изложба поставља нове излагачке стандарде не само ужичке Народне библиотеке, већ свих ужичких институција и установа културе које се баве сличним поставкама.“

За утиске о изложби питали смо и проф. др Весну Васовић, социолога:

„Уметник кога је изнедрила провинција , а оснажила Америка, и који је у себи носио срце идеалисте и филозофију космополите, успео је да се потпише на светској културној сцени и остави неизбрисив траг. Показао је да је проблем идентитета општевременски и општељудски, а свет, како како каже Маклуан, једно велико глобално село, у коме је колективна хистерија усуд времена.“

Сумирајући своје животне максиме и дугогодишња трагања, позних деведесетих Тешић је рекао: 

„Нисам само волео Америку, био сам заљубљен у њу. Искрено сам веровао да ће то бити једна од оних нација која ће водити рачуна о свима, која ће се старати да своја достигнућа учини доступним за све. А сада осећам да помагање онима који су на дну није на дневном реду. Нико није заинтересован за њих. Ни ја не знам за шта се ова земља залаже.... Изгубљено је нешто у свету, што човека чини срећним. И потребно је да он купи стотину ствари да испуни ту празнину. То је сада у Америци доведено до врхунца и већ има, додуше малобројних, групица људи који се се буне против тога. Можда ће их бити још мање , па ће на земљи остати само тај кловн – потрошач? Зато сам се ја овде осамио, као неки монах. Моја религија је човек...“

Због оваквог става исклесаног на бременитом животном искуству и непољуљaном поверењу у снагу и величину људског, Стојан Стив Тешић ће остати упамћен као човек међу људима. И као уметник кога тек треба истраживати.

                                           Текст : ВЕСТИ, Немања Ковачевић

                                           Фотографије : infoera.rs и Народна библиотека Ужице

Posted in: