Јелена Томашевић Босиљчић, певачица : Љубав и разум

                      

Жена анђеоског гласа. Певачица, супруга, мајка .... Рођена је  у Неготину, а одрасла у Крагујевцу. Музиком се бави од своје седме године. Kаријеру је почела  играјући и певајући у КУД-у "Абрашевић" у Крагујевцу. Са тринаест година проглашена за најбољег вокалног солисту КУД-а, а потом на бројним концертима и такмичењима наступала је као солиста певајући традиционалну српску музику. Бора Дугић, виртoуз на фрули, први је препознао њен музички дар. Многа од Јелениних извођења забележена су  трајним снимцима који се налазе у фонотеци Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бави се и певањем поп музике. У разговору за “Вести” ужичка снајка Јелена Томашевић Босиљчић, говори о вредностима,  животу и музици.

Кажите нам нешто о Вашим певачким почецима.

- Имала сам само седам година када сам први пут наступала на „Дечијој Шаренијади“ у Крагујевцу на којој сам победила певајући песму групе Зана - "Нисам, нисам девојка твога друга". Ту су свакако и бројни наступи на школским приредбама, градским такмичењима, као и победа на Југословенском дечијем фестивалу - 1993. године. Ти наступи су ме охрабрили да наставим да се професионално бавим музиком.

Знамо да је значајну улогу у Вашој младости одиграло и Културно уметничко друштво „Абрашевић“ из Крагујевца?

- У праву сте. Сећам се да је наша учитељица Верица уписала цео разред у КУД "Абрашевић" у Крагујевцу. Кроз наше дружење и забаву, заволела сам  игру, традицију и изворну музику. Истовремено сам почела  да певам и у певачкој групи „Смиље“ под вођством Славице Михаиловић - познатог кореографа,  етномузиколога и великог ауторитета из света музике.

Учила нас је не само о лепоти  обичаја, игре и песме, него и лојалности, искрености, марљивости и пожртвованости. Захваљујући овом, пријатељство међу нама у КУД-у било је изузетно јако.  Веселили смо се и уживали на бројнијм путовања по свету. Било је то безбрижно и лепо време којег се са задовољством и данас сећам.

 После победе на осмој смотри фолклорних ансамбала Србије, са непуних тринаест година проглашена сам за најмлађег солисту КУД-а.

Наступи на великим позорницама Србије, региона и Европе дали су ми крила за висине које су уследиле.

.

Колико  је на Ваш избор са почетка каријере утицао ваш породични пријатељ и можемо  рећи ментор Бора Дугић?

-Много. Бора је такође потекао из крагујевачког “Абрашевића“, али је убрзо својим вансеријским музичким даром освојио свет. Он и Славица ме познају  још од детињства. Много сам научила од њега наступајући заједно са њим. Захвална сам му и доживљавам га као део своје породице.

Многи се сећају Вашег првог јавног наступа на коме сте се представили  песмом Косовски божури. У каквом Вам је сећању  овај наступ ?

-Мој отац Драган  изузетно је музички надарен и такође је својим саветима утицао на моје музичке изборе. Једне ноћи, слушајући Радио Београд, снимио је песму Косовски божури коју је први отпевао Јордан Николић. Од њега сам је научила и изводила је са Оркестром под управом Зорана Исаиловића. За трајни снимак Радио Београда снимила сам је 2000. године и извела је јавно у култном серијалу  Нене Кунијевић - "Лети, лети песмо моја мила" са Бором Дугићем. После тог наступа добила сам позив из Француске од господина Драгана Николића, са објашњењем да ме је управо гледао на РТС-у како изводим песму коју је он компоновао. Додао је да има још песама за мене. Била сам изненађена и почаствована. Пре пар дана поново смо обновили контакт, јер желим да опет сарађујемо.

Да ли је познанство са Жељком Јоксимовићем било пресудно за Ваше опредељење за забавну музику , која сада доминира у Вашем репертоару?

-Подједнако сам волела и неговала традиционалну и поп музику. Од чувеног 3К-дура креће једна нова етапа моје музичке каријере. Убрзо затим и сарадња са Корнелијем Ковачом, групом Бибер, Владом Георгиевим, Здравком Чолићем.  Прекретица у мојој каријери била је 2005. године: сарадња са Жељком Јоксимовићем, почетак солистичке каријере, песма Јутро, победа на Беовизији ...

А прекретница у Вашем животу претпостављам да је био брак са познатим глумцем Иваном Босиљчићем. Како сте се упознали?

-Упознали смо се 2007. године на снимању божићне песме у оквиру акције "Обновимо себе-подигнимо Ступове". Сретали смо се раније на наступима са културно уметничким друштвима, али пошто смо били млади нисмо се препознавали, нити ближе дружили.

У чему је тајна успешног и хармоничног брака двоје познатих људи?

-Тајна је Љубав! Њу безусловно треба да прати здрав разум и добра комуникација партнера који треба да разговарају о свему, да буду толерантни, да поштују различитост и да буду задовољни собом, оним што раде. И онда је лепо свима, па и људима у окружењу.

Да ли се Ваш супруг меша у Ваш избор песама и обрнуто, колико Ви утичете на његово прихватање улога?

-Иваново мишљење увек уважим при одабиру песама или снимању спота. Оно ми је драгоцено. И њему значи моја подршка при избору његових пословних подухвата.

Која су то места која радо посетите када дођете у Ужице и да ли вас је Иван упознао са традиционалним наслеђем златиборског краја?

- Ужице познајем толико добро као да сам рођена у њему. Када дођемо стално шетамо ужичким улицама и, наравно, градском плажом. Често одемо  на Златибор,  али и на Сјеничко језеро, где Иванови  родитељи имају кућу. Они су дивни људи. Подсећају ме на моје родитеље. Свакодневно чујем много корисних савета за одгајање деце од Иванове маме Љиље, која је васпитач. А и запишеми по неки добар рецепт.  (смех)

За дочек Нове године певате на Тргу на Златибору. Коначно да запевате и код нас...

-Наравно, очекивала сам свих ових година позив да наступим у ужичком крају!  Ево, коначно ми се испунила жеља. Поделићу са Вама празничну радост

Хоће ли на новогодишњем репертоару бити и нека народна или новокомпонована песма везана за Ужице и Златибор?

-Свакако сам планирала да прилагодим репертоар новогодишњој ноћи тј. веселијим песмама, али ћу се потрудити  да уврстим и неку лепу народну песму.

Шта бисте  пожелели  људима који прате Ваш рад у Новој години?

-Пожелела бих им да буду здрави, да се радују сваком дану , да буду задовољни оним што имају и наравно да их срећа прати на сваком кораку.

И за крај,  шта би себи пожелели ?

-Волела бих да будемо сви здрави и да умножимо таленте којима смо даровани  од Бога.

                                                  

                                                                           Текст:    Немања Ковачевић/Вести

                                                                           Фотографије : Милош Надаждин

Posted in: