Пронађите чланак :

четвртак, 16. август 2018.

Марија Трмчић, чланица градског већа задужена за друштвене делатности : Бахатост, или нешто горе ?!




ГРАДСКА ПОЛИТИКА


 „Ви можете да нас на пример  пријавите Агенцији за борбу против корупције, али нас врх Државе подржава“, истиче Марија Трмчић, члан  градског већа задужен за друштвене делатности града Ужица.

Лето је почело, а са њим и манифестације које се одржавају у ово доба године. По свему судећи изгледа да култура и традиција више нису у тренду. Бар се нама тако чини. Но, гђа Марија Трмчић, задужена за културу нашег града мисли супротно.  Како нам је објаснила, најављене манифестације јесу део културне политике али и наше традиције. Тако, манифестација „Жестивал“, (за коју је из буџета издвојена мистична сума) , представља како каже важан сегмент културе и традиције.

На основу којих критеријума и конкурса се бирају догађаји и манифестације који ће бити увршћени у програм Културног лета ?

-Конкурси за Културно летосу искључиво манифестације које су у организацији културних установа града Ужица, али и оне које Град препозна као традиционалне. На пример, Лицидерско срце  ове године обележава јубилеј од десет година. Захваљујући овој манифестацији  град је препознатљив и привлачи  људе из целе Европе и Балкана. Људи у том периоду остављају новац у нашем Граду, како у хотелима, тако и у ресторанима. Уједно се чува и промовише фолклорна традиција, не само једног народа , већ свих из региона. С тим у вези смо чак направили договор, да од наредне године они  имају своју засебну позицију, и да просто не зависе од конкурса.

Када смо већ код традиције, зашто су већином у избору програма запостављене манифестације које промовишу традиционалну (изворну, народну) музику, инструменталисте (трубаче, виолинисте, хармоникаше...), певачке групе?

-Свака установа има свој тип манифестација које организује , а што се тиче концерата то је све у организацији Градског културног центра и просто њихов програм се аутоматски усваја.

Ко је одговоран за организацију Културног лета ове године?

-Ранијих година је Туристичка Организација Ужица водила Културно лето“. Средства су била усмерана ка Туристичкој организацији. Наравно, ми имамо сталну сарадњу са Туристичком организацијом, али просто неке ствари морају да се раздвоје. Пошто се ово зове Културно лето логично је да нека установа културе управља и координира свим тим манифестацијама , а да то не буде Туристичка Организација Ужица која треба да се осврне на неке друге ствари. За Културно лето издвојено је 4,5 милиона динара с тим што је у оквиру тих средстава и концерт који се одржава за Нову годину.

Манифестација „Жестивал“ која уједно промовише и жестока пића организује се у склопу Културног лета. У медијима смо чули од Председника Скупштине да је он идејни творац те манифестације. Колико ће новца из буџета бити додељено тој „традиционалној и културној“ манифестацији, која је покренута пре две године и какав пример даје младима?

- Манифестација „Жестивал“ је фестивал неких традиционалних производа. Идејни творац манифестације јесте Председник Скупштине господин Бранислав Митровић, али Град Ужице је формирао и Организациони Одбор у оквиру Градске управе који одлучује и договара о тим стварима.

У својству већнице за друштвене делатности задужене за културу, образовање и спорт, подржавате организовање таквог фестивала у оквиру Културног лета ?

-Да. То се дешава у том периоду. То је основано са намером да буде фестивал жестина, међутим с обзиром да генерално није дозвољено по закону никаква јавна промоција алкохола, тај фестивал ове године обухвата и културне догађаје. Ту ће бити укључена и наша културно уметничка друштва, биће организовани концерти. Ових дана очекујемо програмску потврду ко наступа и када. Тачно да је то промоција жестоких пића, међутим ми не можемо да бежимо од једне ствари која је део наше културе. Можемо да бежимо од тога, али када одете у Грчку, они ће служити у оквиру чувених грчких вечери својим пићем – узом! Ми смо регија препознатљива по производњи, ракије, и када вам дођу гости са стране хоће да пробају ваш производ. Ја сам мишљења , а верујем да су то и већина мојих колега, да култура једног народа не подразумева само оно што ће се десити у Позоришту! Култура јесте  и тај гастрономски аспект! Дакле, наша култура је све оно што је изворно наше фолклор, храна, производи...

Да ли је организовање те манифестације у сукобу интереса?

-Ви исто то можете на пример да пријавите Агенцији за борбу против корупције, али врх Државе то подржава.

Какву поруку или поуку пружа ова манифестација младима?

-То је званично фестивал традиционалних производа и ужичке традиције! Но, могу бити укључени у оквиру  фестивала у будућности (наравно на предлог и новинара, људи из културе, или наших суграђана) и неке друге манифестције. Нпр. , развлачење кора за питу на Градском тргу, би била једна од могућих манифестација.
Дакле, што се фестивала тиче  за мене је то нешто  наше, народно и изворно!  

За ту манифестацију претходне године  издвојена je позамашна свота новца из буџета. Да ли ће ове године бити издвојена иста сума или ће се повећати?

-Сада не знам то прецизно. Постоји организациони одбор , од кога можете добити ту информацију.

Постоје ли програми који ће бити организовани за младе (средњошколце, основце) у оквиру Културног лета?

-Ја мислим да сте добили програм Културног лета. Верујем да има  нешто и за младе, почевши од позоришних предсава, концерата, представа на отвореном...

Недавно је на званичном сајту града Ужица објављено решење о финансирању пројеката за омладину у 2018. години. На основу чега је у АПР-у нерегистрованом Удружењу грађана „Шифт 2“ додедељена највећа сума од 200.000 динара?

-Удружења су сва доставила своје пријаве. Међутим, уколико неко пријави неку неправилност за све постоји могућност тј. системи како се новац враћа граду. За случај који помињете нисам знала, јер све организације су доставила тражена уверења... Наравно, то ћемо проверити! Могао је неко да подметне нешто, ал то ћемо баш да проверимо...

С обзиром да је у питању хуманитарни фестивал који траје два дана, и да нема неке велике трошкове као и да је хуманитарног карактера, на шта ће бити утрошен новац од 200.000 динара?

- Претходних година организатори тог фестивала су куповали опрему за болницу и о томе су обавештавали град као и Болницу. Они плаћају концерте и извођаче који наступају на њиховим концертима. Њихова обавеза је једино та. Затим, организују хуманитарни концерт. Мада деведесет посто извођача неће да дође из Новог Сада или из Београда да свира у Ужицу хуманитарни концерт без накнаде.

Шта милисте да ли тај пројекат заслужује да добије највише новца на конкурсу за Омладинске пројекте?

-Па рецимо да у том моменту заслужује, чим је тако додељено. Чланова комисије сад не могу напамет да се сетим, али била сам ја , била је Милица Тимотијевић, Љиља правник из Службе за друштвене делатности, и не знам даље напамет.

Да ли је реално у будућности одвојити културу и образовање од спорта?

-Да, требало би одвојити. Прво због обима посла, затим зато што већник који се налази на овом месту под великим притиском. Наиме, постоји велики број организација које обухвата овај ресор: спортске организације, спортски клубови којих има преко деведесет , потом  установе културе, сва Удружења и образоване институције.

Да ли је истина да је градоначелник Ужица Ваш кум и да сте на основу те линије дошли на ову функцију?

-По кумовској? Тихомир Петковић је кум.. Односно то јесте неко старо кумство, али нема директне везе са мном!  Заправо нисам дошла на такав начин. Не, апсолутно не! Хвала што сте ме то подсетили, али не уопште по тој линији.

Шта мислите је ли Ваша функција у сенци  Градоначелника Ужица?

- Не! Генерално биле какве одлуке не само везане за мој ресор, већ и за било који други доносимо на колегијумима, сви чланови Градског већа .
Одлуке које се тичу Градског већа доносимо заједно галасањем. Не сматрам да сам у сенци Градоначелника . До сада све моје идеје и сугестије су усвојене . Наравно оне које су биле оправдане. Трудим се да у области спорта , културе и образовања  дам свој допринос колико год то могу.

Колико сте до сада задовољни постигнутим?

-Врло кратко сам на овој позицији, тачније пет месеци. Први период мог рада овде је био усмерен на расподелу средстава на почетку године, јер сам у овај посао ушла баш у том моменту. Нисам, нормално могла толико да утичем на ту расподелу, јер су се те ствари разматрале раније.

Шта можете да кажете о сфери образовања.

-Могу да кажем да се прати  план и програм како наше Министарство прописује. Највећи проблем јесте простор. Школе су као што знамо прилично оштећене. У питању су адаптације за које  су потребна велика средства. Осим новца проблем је и време, јер школе могу да се сређују једино током летњег распуста, што ставара ризик да ли ће све бити завршено на време. Иначе, сада крећемо са реконструкцијом школе у Турици, а потом  је у плану сређивање Прве Основне школе. Прошли смо и на конкурсу швајцарске владе у области енергетске ефикасности. Одобрена су нам позамашна средства  са којима ћемо реконструисати наше градске школе! Поента није да све нашминкамо споља, већ да се створе одлични услови за нашу децу!

Колико су Вам познати проблеми у вези са кадровском политиком, односно да ли се поштује владина забрана запошљавања у јавном сектору. Има ли непотизма?!

-  Ја заиста нисам упозната са тим...
                                                                                                
                                                                                      Ужичка недеља/ Н. К.



среда, 11. април 2018.

Расписан конкурс за награде Чувар традиције и награде за трајан допринос очувању традиције


                                                                                                          Print screen  Youtube


На основу Правилника о организовању доделе награда и критеријума за доделу признања – УГ " Ризница Старовлашког краја " расписује КОНКУРС за награде " Чувар традиције " и награде за трајан допринос очувању традиције – 2018.године .

Сваки предлог мора имати образложење, тј морају се навести критеријуми који су узети у обзир приликом давања предлога.

Критеријуми су следећи: допринос очувању традиције и традиционалних вредности , дугогодишње неговање и очување традиционалне музике, афирмацијa регије или краја Србије , допринос развоју традиционалних манифестација, промоција руралног туризма, квалитет маркетиншких активности, интернет презентација, презентација традиционалних вредности у медијима , афирмисање аутентичности краја , квалитет програма и остало.

 Сва правна и физичка лица могу доставити своје предлоге са образложењем и материјалом до 27. априла 2018. године на имејл  riznicastarovlaskogkraja@gmail.com .


Предлози без образложења и осврта на критеријуме, неће се разматрати

    С поштовањем, 
   Стручни жири




недеља, 11. март 2018.

Скандал у Ужицу: Омладински клуб претворен у приватни медијски студио ?!




Да ли Нушић поново васкрсава и поиграва се са нама у 21. веку на вазда актуелне теме (администрације, права младих, лажи и истине) ? Или се оне збиља дешавају и данас?
Некада je ОМЛАДИНСКИ КЛУБ УЖИЦЕ  био  угодно технички опремљен простор (са 10 нових лаптопова, новим инвентаром...) место за окупљање и боравак младих који реализују своје идеје, друже се, бесплатно користе интернет, стичу нова знања на радионицама и семинарима....

Данас је тај простор претворен у импровизовани медијски студио који користи приватна медијска агенција „Zoom“ ?!

Питамо се, у време када су нам пуна уста правде, права, закона и „помоћи за младе“ , зашто се ово дешава ? И то у центру града Ужица , на другом спрату Градског културног центра. Коментаришући ову ситуацију чланица Градског већа задужена за друштвене делатности Марија Трмчић, каже:

-          -Омладински клуб је направљен и намењен за младе, као место њиховог окупљања, дружења, едуковања,  наравно и у будућем периоду неће бити спорно да га млади поново користе. Инвентар и опрема која се налазила у клубу мораће бити надомештена и враћена у првобитно стање. Важно је утврдити – ко и по ком принципу и по чијој дозволи користи тај простор. Доказе за правно покриће коришћења тог простора нисам пронашла. По закону, није било могуће тај простор дати некоме да га користи у приватне (пословне) сврхе. Градоначелник се слаже са мојим ставом да тај простор припада младима, јер је направљен са том наменом и да као таква траје и буде малдима на услузи. Ни он није упућен како се то десило, јер због обавеза не може да поседује све информације. Како се  простор налази  у центру града, у близини свих средњих школа  младима је ово веома користан , функционалан  простор, истакла је Марија.

На питање да ли  бивши већник за друштвене делатности  има одговорности за то, истакла је:

- Да ли је он директно дао дозволу или је продужио да не би улазио у конфликт са њима, , нисам сигурна, јер сам од недавно постављена на ту функцију. Можда је одговорност некога другог. Не знам. Свакако, ако је неко хтео да изађе пријатељима у сусрет морао је да изаће са неким покрићем и разлогом. Још једном напомињем да се мора испитати одговорност , начин како се то десило, морају се  расветлити услови под којима се  простор користи  и наравно важно је исправити грешку, зкључила је Марија Трмчић.

Дакле остаје нејасно , по чијој дозволи без икаквих правно валидних докумената ова приватна агенција и њен власник узурпирају простор намењен младима (који је иначе финасирао Град Ужице) и користе га у њима знане сврхе?

-Колико знам претходних година Омладински клуб је функционисао  тако што су млади организовали бројне радионице, курсеве страних језика ( енглески, француски, шпански и персијски) за младе који су били бесплатни, а уједно у том простору су се дружили и проводили своје слободно време .... Клуб је финансирао Град Ужице и он је био у њиховој надлежности. На челу клуба налазила се задужена особа, но када је она престала да ради и клуб је престао са функционисањем. Сећам се да је био комплетно опремљен техником, столовима, столицама, лаптоповима, флип - чартовима... Поједине лаптопове из клуба тренутно користи Град за своје потребе, а остали се налазе под кључем у ГКЦ. Инвентар не знам где се налази, нити ко га је премештао. Не постоји правна документација на основу које приватна медијска агенција "Zoom" сада користи тај простор, а не знам ни ко им је дао дозволу за коришћење истог. С обзиром да је клуб претходних година био у надлежности Града и бившег већника за друштвене делатности, најбоље је да се обратите њему, истакла је директорка ГКЦ Ужице Јелена Васовић.


Одговор бившег већника Петра Благојевића  такође је у знаку одбијања одговорности : „ Не знам ништа о томе. Mислим да је то питање за директора Градског културног центра и за Надзорни Одбор установе Градски културни центар која управља тим простором. Заиста, не знам ништа о томе, нити ко им је дао дозволу да користе тај простор“.

За одговор власника приватне медијске агенције „Zoom“ остали смо ускраћени , јер до објављивања текста на наша питања нисмо добили одговор .

Дакле, остаје да се види да ли ће наше указивање на ову недопустиву ситуацију донети повољан исход, потаћи одговорне и коначно помоћи младима да врате свој простор.                                                                                                                                           

                                                                                                                        Н.К.














четвртак, 15. фебруар 2018.

Немања Ковачевић, новинар : " Србија нису старлете и ријалити програми !!! "


Новинара, Немању Ковачевића, упознали смо као неуморног трудбеника на пољу очувања традиције, поготово кроз његове емисије, текстове, гостовања у националним медијима али и кроз активност на промовисању манифестације – „Сусрети на Змајевцу “, која има традицију дугу 173. године. 2012. године проглашен је за једног од најхуманијих младих новинара и понео је награду за хуманост и ширење културе међу младима. 2014. године први је понео награду “ Чувар традиције” , а од 2015. године стални је члан жирија за доделу награда „ Чувар традиције“ и награда за трајан допринос очувању традиције. Дугогодишњи је сарадник Нене Кунијевић, уреднице и редитељке РТС-а. Велики је борац за мотивисање свих људи добре воље за помоћ онима који су напуштени и заборављени односно свима онима видљиво невидљивим. Недавно је примио награду за залагање и промовисање интереса младих, коју му је доделила Унија студената.

На самом почетку нашег разговора, открио нам је колико га је ова награда обрадовала, а колико обавезала:

-Рекао бих да ме је од свих које сам до сада добио највише обрадовала, али и највише обавезала.

Какав је положај младих у нашој земљи ?


-О положају младих у нашој земљи може се говорити са два аспекта. Са аспекта оних који су имали срећу или подршку и сада заузврат послушно раде свој посао чак и онда када се сами са собом не слажу. И оних других који имају квалификације, који имају жељу да свој успон докажу тако што ће на најбољи могући начин допринети угледу своје земље , и учествовати у решавању проблема не тако што би се додворили шефовима већ оним што је општа корист. Све у свему положај је на незавидном нивоу.


Традиционална музика којом се бавите део је нашег идентитета, на исти начин као и ћирилица. Имајући у виду да већина медија не поштује наше писмо, шта нам се то дешава?

- Већина недељника и магазина ( не односи се на дневну штампу) бежи од ћирилице и из истог разлога од кога уредници у медијима и они који су одговорни за програм беже од традиционалне музике. Мислим, да је то последица непознавања материје и значаја речи национални идентитет , али и помамна трка за рејтингом - што у преводу значи зарађивање новца помоћу рекламе. Поједине колеге новинари кажу да традиција, праве вредности нису "актуелни" као тема - а после се питају шта нам се то дешава??? Тако је то када скоро сва дневна штампа добије профил класичног таблоида! Шта ми то преко штампе нудимо људима као узор? Шта очекујемо као реакцију? Подилазимо најбезвреднијим текстовима и тиражу , а то се враћа као бумеранг кроз негативни утицај на младе. Од визуелног - начина на који се одевају, чешљају , шминкају до сфера интересовања која су углавном начин живота полуписмених и необразованих људи-"скандал" мајстора који су уз подршку медија постали узор и "звезде" !! "Пара врти, где бургија неће !!"

Али црв неписмености , простаклука и насиља када уђе у масу не може се оправдати "поводом" или нисам мислио, нисам желео , нисам хтео... За такво свесно понашање оправдања НЕМА !!!! Али можда некада и код неких аутора текстова проради савест , па макар и код најмањег броја.

Подсећам на имена и критичаре који су обележили српско новинарство : Олга Божичковић, Мирослав Радојчић, Бошко Јакшић, Бранка Оташевић, Александар Апостоловски....

Можда би младе колеге који праве новинарску каријеру у Београду могли да прочитају неки од њихових текстова, па да схвате како се улази у историју српског новинарства.


Шта традиционална музика говори о нама као народу?

-Све. Ко смо, одакле смо и шта треба да нам буду приоритети! Народ је је одвајакада говорио кроз песму, веселио се, туговао, обраћао се својим ближњим, будућим поколењима… прецима. Она је увек дононосила неку смислену поруку, за разлику од данашње музике којој фали душа, добар укус, адекватна визуелизација али и недостаје много тога…

Својим делањем доказали сте да је провинција стање свести, а не место пребивлишта. Прославили сте и промовисали Златиборски крај и ваше родно Ужице, за то сте добили и награду. Јесте ли имали подршку суграђана и града Ужица?

-Подсећам, не желећи ни једног тренутка да минимизирам престоницу, да су наша највећа имена како у уметности , тако и у науци потекла из провинције. Да им је пут у свом окружењу био најтрновитији , али да га се никада нису одрекли. Сви ти људи да не помињем имена ( јер је списак огроман) су за мене били узор и кренуо сам њиховим стазама, улажући максималан напор да покажем искреност и љубав према идеји коју заступам и поштовање према народу коме припадам. За узврат сам добио неочекивано велику подршку мојих суграђана. Међутим, од оних који су "компетентни"(а и овоме би могло да се дискутује) и од којих сам очекивао највише по природи делатности коју обављају и који су дужни да прате и подрже рад успешних суграђана нисам добио ништа, што је већ виђена прича.




Било је и тешких тренутака?

-Наравно, као и свима. Било је ту свега од забрана, преко преживљених разних љубавница моћника , лоших људи, зависти, полуписмених и неписмених људи, полусвета.... Свега.. Никада нисам пристао на нечастиве компромисе, па сам остао ускраћен за „службена“ путовања, повластице, плаћене мастер и докторске студије, стални уговор ... Некако сам све са каматом платио и плаћам, али не жалим! У животу сам се за све изборио својим радом . "Титуле" и "повластице" ми никада нису биле битне, већ образ и карактер, који се могу заувек упраљати само једном погрешном одлуком. У свету где царују сујета и гордост ту нема људскости ни човекољубља , ту је време стало и све што се ради баца се у бесцење . Гордост је највећи канцер нашег времена! После великих страдања која су неминовна, мислим да ће наши људи коначно схватити да је љубав та која треба да нам буде водиља! Пословица каже да за све што волите, морате да платите неку цену, платио сам достојанствено! Али  у животу сам научио да се кроз трње, стиже до звезда! Зато нисам одустао од своје мисије, нити ћу икада ! Мало је храбрих људи, а заборавили смо да храбре људе прати срећа, зар не?! 



На вашем примеру могло би се рећи да се у нашој земљи не цене довољно они који се залажу за очување правих вредности?

- Нисам открио ништа ново ако кажем да се већ дуго у свим сферама живота врши негативна селекција. С годинама овај тренд постаје све видљивији и агресивнији. Тако и у мом Ужицу све је мање оних који желе бољитак и који имају капацитет да допринесу да живот овог града тече у добром смеру. Они који би то желели и могли нажалост су склоњени („забрањени“ ) или су се повукли. Но, много је оних који су на незаслужен начин дошли до радних места , и који немају жељу, а ни знање да нешто промене. Међутим, ова сурова истина ме не блокира, већ напротив настојим да јој се одупрем још већим ентузијазмом и залагањем.



                                                            Принт скрин КЦН ТВ

Како реагујете на све већу појаву шунда на телевизијском програму?

-Тривијалност је лакше осетити него објаснити. Нажалост не може се објаснити особама са недовољним образовањем и уским интересовањем. Моје мишљење о шунду је да је то једна појава лишена вредности и естетике, веома опасна јер трајно утиче на формирање укуса и односа према животу код људи. Србију не би требало приказивати кроз старлете и ријалити програме већ као нормалну средину у којој се вреднују праве вредности и прави људи. Ипак је то наша дужност према земљи која је изнедрила великане као што су : Вук Стефановић Караџић, Исидора Секулић, Патријарх Павле, Николај Велимировић, Доситеј Обрадовић, Десанка Максимовић, Јован Дучић, Милутин Ускоковић, Стојан Стив Тешић и многи други.

 Каква је судбина културе , али и вредних културних добара??

-Не могу да пророкујем, али судећи у ком музичком правцу идемо чини ми се да је реч о погрешном смеру. Ипак, не ваља бити песимиста, важно је знати да судбина културе и културних добара зависи од нас самих. То је наша одговорност.

Даљи планови?

-Много је планова. Но најважнији је да истрајем на овом задатку – очувања традиције. То ми је императив и мисија на неки начин!

                                         В. П. 
                                        Фотографије : Игор Ђорђевић