Немања Ковачевић, новинар : " Србија нису старлете и ријалити програми !!! "

Новинара, Немању Ковачевића, упознали смо као неуморног трудбеника на пољу очувања традиције, поготово кроз његове емисије, текстове, гостовања у националним медијима али и кроз активност на промовисању манифестације – „Сусрети на Змајевцу “, која има традицију дугу 173. године. 2012. године проглашен је за једног од најхуманијих младих новинара и понео је награду за хуманост и ширење културе међу младима. 2014. године први је понео награду “ Чувар традиције” , а од 2015. године стални је члан жирија за доделу награда „ Чувар традиције“ и награда за трајан допринос очувању традиције. Дугогодишњи је сарадник Нене Кунијевић, уреднице и редитељке РТС-а. Велики је борац за мотивисање свих људи добре воље за помоћ онима који су напуштени и заборављени односно свима онима видљиво невидљивим. Недавно је примио награду за залагање и промовисање интереса младих, коју му је доделила Унија студената.

На самом почетку нашег разговора, открио нам је колико га је ова награда обрадовала, а колико обавезала:

-Рекао бих да ме је од свих које сам до сада добио највише обрадовала, али и највише обавезала.

Какав је положај младих у нашој земљи ?

-О положају младих у нашој земљи може се говорити са два аспекта. Са аспекта оних који су имали срећу или подршку и сада заузврат послушно раде свој посао чак и онда када се сами са собом не слажу. И оних других који имају квалификације, који имају жељу да свој успон докажу тако што ће на најбољи могући начин допринети угледу своје земље , и учествовати у решавању проблема не тако што би се додворили шефовима већ оним што је општа корист. Све у свему положај је на незавидном нивоу.

Традиционална музика којом се бавите део је нашег идентитета, на исти начин као и ћирилица. Имајући у виду да већина медија не поштује наше писмо, шта нам се то дешава?

- Већина недељника и магазина ( не односи се на дневну штампу) бежи од ћирилице и из истог разлога од кога уредници у медијима и они који су одговорни за програм беже од традиционалне музике. Мислим, да је то последица непознавања материје и значаја речи национални идентитет , али и помамна трка за рејтингом - што у преводу значи зарађивање новца помоћу рекламе. Поједине колеге новинари кажу да традиција, праве вредности нису "актуелни" као тема - а после се питају шта нам се то дешава??? Тако је то када скоро сва дневна штампа добије профил класичног таблоида! Шта ми то преко штампе нудимо људима као узор? Шта очекујемо као реакцију? Подилазимо најбезвреднијим текстовима и тиражу , а то се враћа као бумеранг кроз негативни утицај на младе. Од визуелног - начина на који се одевају, чешљају , шминкају до сфера интересовања која су углавном начин живота полуписмених и необразованих људи-"скандал" мајстора који су уз подршку медија постали узор и "звезде" !! "Пара врти, где бургија неће !!"

Али црв неписмености , простаклука и насиља када уђе у масу не може се оправдати "поводом" или нисам мислио, нисам желео , нисам хтео... За такво свесно понашање оправдања НЕМА !!!! Али можда некада и код неких аутора текстова проради савест , па макар и код најмањег броја.

Подсећам на имена и критичаре који су обележили српско новинарство : Олга Божичковић, Мирослав Радојчић, Бошко Јакшић, Бранка Оташевић, Александар Апостоловски....

Можда би младе колеге који праве новинарску каријеру у Београду могли да прочитају неки од њихових текстова, па да схвате како се улази у историју српског новинарства.

Шта традиционална музика говори о нама као народу?

-Све. Ко смо, одакле смо и шта треба да нам буду приоритети! Народ је је одвајакада говорио кроз песму, веселио се, туговао, обраћао се својим ближњим, будућим поколењима… прецима. Она је увек дононосила неку смислену поруку, за разлику од данашње музике којој фали душа, добар укус, адекватна визуелизација али и недостаје много тога…

Својим делањем доказали сте да је провинција стање свести, а не место пребивлишта. Прославили сте и промовисали Златиборски крај и ваше родно Ужице, за то сте добили и награду. Јесте ли имали подршку суграђана и града Ужица?

-Подсећам, не желећи ни једног тренутка да минимизирам престоницу, да су наша највећа имена како у уметности , тако и у науци потекла из провинције. Да им је пут у свом окружењу био најтрновитији , али да га се никада нису одрекли. Сви ти људи да не помињем имена ( јер је списак огроман) су за мене били узор и кренуо сам њиховим стазама, улажући максималан напор да покажем искреност и љубав према идеји коју заступам и поштовање према народу коме припадам. За узврат сам добио неочекивано велику подршку мојих суграђана. Међутим, од оних који су "компетентни"(а и овоме би могло да се дискутује) и од којих сам очекивао највише по природи делатности коју обављају и који су дужни да прате и подрже рад успешних суграђана нисам добио ништа, што је већ виђена прича.

Било је и тешких тренутака?

-Наравно, као и свима. Било је ту свега од забрана, преко преживљених разних љубавница моћника , лоших људи, зависти, полуписмених и неписмених људи, полусвета.... Свега.. Никада нисам пристао на нечастиве компромисе, па сам остао ускраћен за „службена“ путовања, повластице, плаћене мастер и докторске студије, стални уговор ... Некако сам све са каматом платио и плаћам, али не жалим! У животу сам се за све изборио својим радом . "Титуле" и "повластице" ми никада нису биле битне, већ образ и карактер, који се могу заувек упраљати само једном погрешном одлуком. У свету где царују сујета и гордост ту нема људскости ни човекољубља , ту је време стало и све што се ради баца се у бесцење . Гордост је највећи канцер нашег времена! После великих страдања која су неминовна, мислим да ће наши људи коначно схватити да је љубав та која треба да нам буде водиља! Пословица каже да за све што волите, морате да платите неку цену, платио сам достојанствено! Али  у животу сам научио да се кроз трње, стиже до звезда! Зато нисам одустао од своје мисије, нити ћу икада ! Мало је храбрих људи, а заборавили смо да храбре људе прати срећа, зар не?! 

На вашем примеру могло би се рећи да се у нашој земљи не цене довољно они који се залажу за очување правих вредности?

- Нисам открио ништа ново ако кажем да се већ дуго у свим сферама живота врши негативна селекција. С годинама овај тренд постаје све видљивији и агресивнији. Тако и у мом Ужицу све је мање оних који желе бољитак и који имају капацитет да допринесу да живот овог града тече у добром смеру. Они који би то желели и могли нажалост су склоњени („забрањени“ ) или су се повукли. Но, много је оних који су на незаслужен начин дошли до радних места , и који немају жељу, а ни знање да нешто промене. Међутим, ова сурова истина ме не блокира, већ напротив настојим да јој се одупрем још већим ентузијазмом и залагањем.

                                                            Принт скрин КЦН ТВ

Како реагујете на све већу појаву шунда на телевизијском програму?

-Тривијалност је лакше осетити него објаснити. Нажалост не може се објаснити особама са недовољним образовањем и уским интересовањем. Моје мишљење о шунду је да је то једна појава лишена вредности и естетике, веома опасна јер трајно утиче на формирање укуса и односа према животу код људи. Србију не би требало приказивати кроз старлете и ријалити програме већ као нормалну средину у којој се вреднују праве вредности и прави људи. Ипак је то наша дужност према земљи која је изнедрила великане као што су : Вук Стефановић Караџић, Исидора Секулић, Патријарх Павле, Николај Велимировић, Доситеј Обрадовић, Десанка Максимовић, Јован Дучић, Милутин Ускоковић, Стојан Стив Тешић и многи други.

 Каква је судбина културе , али и вредних културних добара??

-Не могу да пророкујем, али судећи у ком музичком правцу идемо чини ми се да је реч о погрешном смеру. Ипак, не ваља бити песимиста, важно је знати да судбина културе и културних добара зависи од нас самих. То је наша одговорност.

Даљи планови?

-Много је планова. Но најважнији је да истрајем на овом задатку – очувања традиције. То ми је императив и мисија на неки начин!

                                         В. П. 

                                        Фотографије : Игор Ђорђевић 

Read More

Петогодишњица Уније Студената Ужица и додела признања

Јуче је одржана прослава петогодишњице Уније студената Ужица у Градској кући. Том приликом дедељене су захвалнице организацијама и награде појединцима који су се злагали и допринели интересу младих.

Отварајући прославу председник УО Уније Радован Новаковић, истакао је :

- Пре пет година Унија студената Ужица била је само идеја у мислима троје младих људи , који су веровали да могу нешто да промене, да ангажујући себе дају свој допринос у развоју нашег друштва. Данас је наше удружење скуп од 1200 квалитетних, посвећених и одлучних појединаца који својим активностима дају пример и млађима и старијима од нас, како се то без превише новца може много, како се енергија огромног броја младих Ужична може објединити и усмерити на прави пут. За ових пет година у нашим животима, иза нас остају реализоване чак 102 акције, пројекти, борбе, много труда и рада уложеног у наше стварање. Остварујући сваку од тих акција, ми смо постојали све озбиљнији, самоуверенији, заправо, постајали смо људи. Ниједан резултат не постижу појединци, већ само уигран, обучен тим, тим спреман да се суочава са изазовима.

Своју репутацију Унија данас дугује својим члановима и свима Вама који сте, свако на свој начин, дали значајан допринос нашим акцијама. Било је особито задовољство предводити ову групу младих људи. Дубоко верујем да ће моји наследници бити још бољи од мене. Млађима од нас желим да поручим, да о животу уче сваки дан, да слушају искрене савете и да то схвате као најбољи пут за њих.

На крају желим да се захвалим свима који ће данас добити признања , знајте да ценимо сваки ваш гест, сваку реч подршке и подстрека који смо добили.

Једна од награђених, проф. др Весна Васовић нагласила је да ово признање за њу има веома велику емотивну вредност.

-„ Годинама радим са младим људима, студентима и настојим не само да пренесем знање већ и да учим од њих. Наиме, много је њих прокрстарило кроз учионице у којима предајем и оставило снажан утисак моралног, памтљивог и надасве људског. Они су ме осоколили за додатна ангажовања и извор су моје трајне инспирације. Отуда бројне заједничке акције, саветовања и пројекти. Као професор етике често на предавњима сугеришем да иако живимо у времену енергетске атрофије, замршених животних комбинаторика морамо да светлимо и када је све тамно. Драго ми је да је Унија овај подвиг који је уједно и императив уградила у своја настојања и нашла куражи и снаге да храбро делује. Дакле, уз младе и за младе!“ , истакла је проф. др Весна Васовић.

Новинар, Немања Ковачевић захваљујући се на додељеној награди закључио је :

-„Пружам руку захвалности својој генерацији, онима који тек долазе и онима који су одлучили да ме награде баш на овом месту у Градској кући у којој се до сада ниједном нисам обратио иако сам добио награду за хуманост и ширење културе међу младима као и награду „Чувар традиције“.

Драго ми је да су управо МЛАДИ разумели моју мисију , а она је сведочење љубави према свом завичају, народу, младима, традицији, породици, пријатељима и сарадницима.

Ово признање ће ми бити подстрек за даље, за борбу која тек предстоји, а то је залагање за промоцију правих вредности, односно настојање да оно што данас раде вредни људи и што су стварали кроз векове не падне у заборав, већ да нам буде темељ националне саборности и опстанка. Растајући се са вама поручујем свим младим људима да наставе храбро до свог циља, јер на вама остаје свет.“

Својим музичким наступом ово свечано вече подржала је Нађа Ђоковић студенткиња Педагошког факултета. Завршни део ове свечаности  прошао је у обећању присутних да ће Унија и даље истим жаром самостално, независно, енергично и бескомпромисно наступати и штитити интересе младих.

                                                                               

                                                                                                Текст : Р.В.

                                                                                                Фотографије:Игор Ђорђевић

Read More

Додела јавних награда и признања Уније студената Ужица

                                        Пет година постојања Уније Студената Ужица

  Десетог јануара од 19 часовa у Градској кући у Ужицу биће обележено 5. година постојања Уније студената Ужица, на којој ће бити додељена престижне награде и признања за појединце, удружења, медије и институције који су својим радом унапредили положај младих и промовисали  рад студената.

Том приликом биће приказан кратак филм о раду Уније, а присутнима ће се  у име Уније обратити Председник УО Уније Радован Новаковић.

                                                                                                                             НМЕДИА

Read More

Јелена Томашевић Босиљчић, певачица : Љубав и разум

                      

Жена анђеоског гласа. Певачица, супруга, мајка .... Рођена је  у Неготину, а одрасла у Крагујевцу. Музиком се бави од своје седме године. Kаријеру је почела  играјући и певајући у КУД-у "Абрашевић" у Крагујевцу. Са тринаест година проглашена за најбољег вокалног солисту КУД-а, а потом на бројним концертима и такмичењима наступала је као солиста певајући традиционалну српску музику. Бора Дугић, виртoуз на фрули, први је препознао њен музички дар. Многа од Јелениних извођења забележена су  трајним снимцима који се налазе у фонотеци Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бави се и певањем поп музике. У разговору за “Вести” ужичка снајка Јелена Томашевић Босиљчић, говори о вредностима,  животу и музици.

Кажите нам нешто о Вашим певачким почецима.

- Имала сам само седам година када сам први пут наступала на „Дечијој Шаренијади“ у Крагујевцу на којој сам победила певајући песму групе Зана - "Нисам, нисам девојка твога друга". Ту су свакако и бројни наступи на школским приредбама, градским такмичењима, као и победа на Југословенском дечијем фестивалу - 1993. године. Ти наступи су ме охрабрили да наставим да се професионално бавим музиком.

Знамо да је значајну улогу у Вашој младости одиграло и Културно уметничко друштво „Абрашевић“ из Крагујевца?

- У праву сте. Сећам се да је наша учитељица Верица уписала цео разред у КУД "Абрашевић" у Крагујевцу. Кроз наше дружење и забаву, заволела сам  игру, традицију и изворну музику. Истовремено сам почела  да певам и у певачкој групи „Смиље“ под вођством Славице Михаиловић - познатог кореографа,  етномузиколога и великог ауторитета из света музике.

Учила нас је не само о лепоти  обичаја, игре и песме, него и лојалности, искрености, марљивости и пожртвованости. Захваљујући овом, пријатељство међу нама у КУД-у било је изузетно јако.  Веселили смо се и уживали на бројнијм путовања по свету. Било је то безбрижно и лепо време којег се са задовољством и данас сећам.

 После победе на осмој смотри фолклорних ансамбала Србије, са непуних тринаест година проглашена сам за најмлађег солисту КУД-а.

Наступи на великим позорницама Србије, региона и Европе дали су ми крила за висине које су уследиле.

.

Колико  је на Ваш избор са почетка каријере утицао ваш породични пријатељ и можемо  рећи ментор Бора Дугић?

-Много. Бора је такође потекао из крагујевачког “Абрашевића“, али је убрзо својим вансеријским музичким даром освојио свет. Он и Славица ме познају  још од детињства. Много сам научила од њега наступајући заједно са њим. Захвална сам му и доживљавам га као део своје породице.

Многи се сећају Вашег првог јавног наступа на коме сте се представили  песмом Косовски божури. У каквом Вам је сећању  овај наступ ?

-Мој отац Драган  изузетно је музички надарен и такође је својим саветима утицао на моје музичке изборе. Једне ноћи, слушајући Радио Београд, снимио је песму Косовски божури коју је први отпевао Јордан Николић. Од њега сам је научила и изводила је са Оркестром под управом Зорана Исаиловића. За трајни снимак Радио Београда снимила сам је 2000. године и извела је јавно у култном серијалу  Нене Кунијевић - "Лети, лети песмо моја мила" са Бором Дугићем. После тог наступа добила сам позив из Француске од господина Драгана Николића, са објашњењем да ме је управо гледао на РТС-у како изводим песму коју је он компоновао. Додао је да има још песама за мене. Била сам изненађена и почаствована. Пре пар дана поново смо обновили контакт, јер желим да опет сарађујемо.

Да ли је познанство са Жељком Јоксимовићем било пресудно за Ваше опредељење за забавну музику , која сада доминира у Вашем репертоару?

-Подједнако сам волела и неговала традиционалну и поп музику. Од чувеног 3К-дура креће једна нова етапа моје музичке каријере. Убрзо затим и сарадња са Корнелијем Ковачом, групом Бибер, Владом Георгиевим, Здравком Чолићем.  Прекретица у мојој каријери била је 2005. године: сарадња са Жељком Јоксимовићем, почетак солистичке каријере, песма Јутро, победа на Беовизији ...

А прекретница у Вашем животу претпостављам да је био брак са познатим глумцем Иваном Босиљчићем. Како сте се упознали?

-Упознали смо се 2007. године на снимању божићне песме у оквиру акције "Обновимо себе-подигнимо Ступове". Сретали смо се раније на наступима са културно уметничким друштвима, али пошто смо били млади нисмо се препознавали, нити ближе дружили.

У чему је тајна успешног и хармоничног брака двоје познатих људи?

-Тајна је Љубав! Њу безусловно треба да прати здрав разум и добра комуникација партнера који треба да разговарају о свему, да буду толерантни, да поштују различитост и да буду задовољни собом, оним што раде. И онда је лепо свима, па и људима у окружењу.

Да ли се Ваш супруг меша у Ваш избор песама и обрнуто, колико Ви утичете на његово прихватање улога?

-Иваново мишљење увек уважим при одабиру песама или снимању спота. Оно ми је драгоцено. И њему значи моја подршка при избору његових пословних подухвата.

Која су то места која радо посетите када дођете у Ужице и да ли вас је Иван упознао са традиционалним наслеђем златиборског краја?

- Ужице познајем толико добро као да сам рођена у њему. Када дођемо стално шетамо ужичким улицама и, наравно, градском плажом. Често одемо  на Златибор,  али и на Сјеничко језеро, где Иванови  родитељи имају кућу. Они су дивни људи. Подсећају ме на моје родитеље. Свакодневно чујем много корисних савета за одгајање деце од Иванове маме Љиље, која је васпитач. А и запишеми по неки добар рецепт.  (смех)

За дочек Нове године певате на Тргу на Златибору. Коначно да запевате и код нас...

-Наравно, очекивала сам свих ових година позив да наступим у ужичком крају!  Ево, коначно ми се испунила жеља. Поделићу са Вама празничну радост

Хоће ли на новогодишњем репертоару бити и нека народна или новокомпонована песма везана за Ужице и Златибор?

-Свакако сам планирала да прилагодим репертоар новогодишњој ноћи тј. веселијим песмама, али ћу се потрудити  да уврстим и неку лепу народну песму.

Шта бисте  пожелели  људима који прате Ваш рад у Новој години?

-Пожелела бих им да буду здрави, да се радују сваком дану , да буду задовољни оним што имају и наравно да их срећа прати на сваком кораку.

И за крај,  шта би себи пожелели ?

-Волела бих да будемо сви здрави и да умножимо таленте којима смо даровани  од Бога.

                                                  

                                                                           Текст:    Немања Ковачевић/Вести

                                                                           Фотографије : Милош Надаждин

Read More

Новогодишњи концерт Центра за Балканско културно наслеђе

У недељу, 17. децембра  у Етнографском музеју у Београду одржан је Новогодишњи концерт Центра за Балканско културно наслеђе. На концерту су се представили полазници радионица: "Музика кроз игру", "Певање", "Енглески уз музику", "Клавир", "Виолина", "Гитара" и "Удараљке".

  

Најмлaђи учесници изводили су композиције за децу, дечије песмице и тапшалице. Полазници етно курса изводили су традиционалне песме . На програму су биле нумере из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније.

  

Публика је имала прилику да чује и песме “на бас“, “на глас“, “канталице“, грокталице“ и друге карактеристичне вокалне облике, од којих се неки налазе на Националној листи нематеријалног културног наслеђа Србије и листи УНЕСКО-а. Полазници курса удараљки свирали су ритмове Балкана, а полазници радионице гитаре извели су неке од најпопуларнијих композиција класичне и популарне музике.

Полазници Центра Балканско културно наслеђе су до сада имали бројне наступе у земљи и иностранству: Тодо Мундо фестивал, Фестивал Свет музике, Мајске музичке свечаности у Бијељини, Фестивал етнолошког филма и др.

Овим концером Центар за Балканско културно наслеђе још једном је доказао да праве вредности као што су традиција, изворна – традиционална песма и игра  још увек могу да врате људима осмех на лице у овим тешким временима, да се чувају и негују и да све нас подсете на непролазну истинитост Завештања великог жупана српског Стефана Немање који каже :

“ Песма, чедо моје, песма и свирка чине народ.

Свака птица својим гласом пева. И сваки народ има свој глас и своју песму по којој се познаје.

Зато љубите, чедо моје, своју песму и свирку као душу своју. И пазите добро да вам пред кућом никад не засвира туђа песма и не заигра туђе коло. „

                                                                              Текст :http://etnografskimuzej.rs и Н.К.

                                                                              Фотографије : Славица Милутиновић

Read More

Бахатост у Дому здравља у Ужицу!!!!

 За разлику од људи који у моментима одлучују о животу својих пацијената и раде у најгорим могућим условима и поред тога имају осмех, лепу реч и љубазност према сваком пацјенту у Дому здравља у Ужицу у најбољим условима, "жари" и "пали" бахатос др Б. С. и медицинске сестре М.С.

Испред мојих очију и бројних пацијената особа која носи титулу др у ужичком Дому здравља - (која је иначе јуче била задужена за хитне случајеве) није хтела да прими на преглед жену коју је ударио ауто на пешачком прелазу са образложењем : " Зар сви морате код мене ??? " !!!!! О бахатом и дрчном ставу медицинске сестре да не говорим.

Питам се да ли је ко одговоран и да ли  неко контролише рад  медицинских радника у ужичком Дому здравља ?!

Ова сестра и докторка су изгледа пример како са пацијентима раде људи који су изабрали погрешну професију.

Тешки, мукотрпни, одговорни посао медицинских радника подразумева поред стручности два најважнија фактора, а то су хуманост и лепо васпитање. Болесном човеку који се обраћа за помоћ и једно и друго је подједнако лековито и битно. 

Нисам стручан да оцењујем медицинско знање поменутих особа , али ма какво оно било потпуно је поништено бахатошћу , неваспитањем , грубошћу и неодговорношћу према пацијентима.

Уплашени људи који зависе од њиховог доброг или лошег расположења нису у прилици да се бране. С обзиром на то да се бавим професијом која има задатак да промовише или критикује појаве у друштву осећам се позваним да ово јавно изјавим. Не зато што сам чуо од појединих људи ( а чуо сам од великог броја) , већ зато што сам то лично доживео и веровали или не први пут остао без текста.

Неопходно је да се овакви људи јавно жигошу и позову на професионалну одговорност. Очекујем од компетентних у Дому здравља у Ужицу да после овог текста предузму одговарајуће кораке као доказ да су им пацијенти најважнији.

И за сам крај јавне похвале за докторку Ивану Радојичић која је збринула повређену пацијенткињу !!!

                                                                                                              
                                                                                                                               Н.Ковачевић

Read More

Премијера представе СВЕДОБРО отвара нову сезону Народног позоришта у Ужицу

 Премијера представе СВЕДОБРО по тексту Стевана Вранеша у режији Немање Ранковића одржаће се 15. септембра у 20 часова на великој сцени Народног позоришта Ужице. Њом ће уједно бити и отворена нова позоришна сезона.

22.ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ '"БЕЗ ПРЕВОДА'' одржаће се од 13.до 20.новембра 2017.године.

ПРОДАЈА КОМПЛЕТА КАРАТА ЗА 22.ЈПФ

ПРОМОТИВНИ ПЕРИОД од 4. до 8.септембра:

5.500,00 динара (партер средина)

4.500,00 динара (партер стране и балкон)

                                                                                                                             НМЕДИА

Read More