SLAVICA JOVANOVIĆ, NOVINARKA : " RADUJEM SE SVAKOJ NOVOJ GODINI "

1. Koliko godina radite u medijima i šta Vam je najzanimljivije u vašoj profesiji?

U RTS-u  radim 20 godina.  Pre toga sam radila kao fabrički novinar , saradjivala sam sa  radijom i novinama od detinjstva, a profesionalno od  kada sam upisala fakultet, pre 30 godina.

2. Koje su vrline, a koje mane posla  kojim se bavite?

Vrlina je pre svega dinamičnost, stalno upoznavanje  ljudi ali i različitih stvari jer kao dopisnik si  “devojka za sve”  od sporta, kulture, politike, crne hronike. Susrećeš ljude raznih profesija, obrazovanja i uvek učiš. Mane posla su stalni stres i definitivno gušenje  privatnosti, ne samo što je posao javan već i oduzima mnogo vremena i  podrazumeva da si uvek “na čiviluku” i zbog toga  privatni  život trpi …

3. Je li  teško biti prisutan u javnosti i  kako objašnjavate predrasude  vezane za  javne ličnosti?

Teško je možda ako neka vrsta slave udari u glavu, u normalnim okolnostima moguće je bez problema živeti svoj život. Možda to važi za neke zvezde, ali kada se svaki dan voziš autobusom, ideš na pijac, prodavnicu, trafiku i imaš iste životne brige kao i  ostali, jednostavno radiš svoj posao , živiš svoj život  i onda je sasvim u redu. Ne znam za predrasude, verujem da neke TV zvezde imaju dovoljno novca, slave i  mogućnosti, da ne govorim o stalnom pojavljivanju na “ in” mestima,  možda tu postoje predrasude da je novinarstvo neki drugi život,  ali tu biti je posao kao i svaki drugi, ili ga radiš dobro ili ne.

4. Često se ističe da je novinarstvo jedna od najsujetnijih profesija. Slažete li se sa takvim stavovima , imate li prijatelje među kolegama i ko vam je najbolji prijatelj iz medija?

Mislim da sujeta nema veze s profesijom, to je nešto što postoji i u drugim profesijama. Imam dosta prijatelja među kolegama, onih s kojim sam u korektnim odnosima, iako se trudim da privatni život i prijateljstva držim po strani od profesionalnog. Uopšte nemam problem da kažem da je neko nešto dobro uradio , bude mi drago, posebno kada je reč o mlađim kolegama, kada vidim njihov napredak. U Užicu ima vrsnih novinara u raznim medijima , i čini mi se da smo svi prilično korektni u međusobnim kontaktima. Nikada mi kolege nisu odbile profesionalnu pomoć,  a i sama se trudim da budem takva.

5. Postoje li situacije u kojima novinari “lažu”?

Ne bih rekla “lažu”, iako je to već opšte mesto. Ima situacija kada treba sačekati nešto, kada moraš dozirati informacije. Tada nisu u pitanju lični motive, naravno dešava se da sa istog događaja deset ljudi izveštava različito, ali i to spada u profesiju, različiti su zahtevi redakcija , a i svake oči, drugačije vide .

6. Ljude koje gledamo na TV , često izgledaju drugačije ili steknemo pogrešan utisak o njima. Šta mislite da li ljudi više gledaju fizički izgled novinara i voditelja ili više slušaju ono što oni govore?

Teorija kaže da preko 70% televizijskih gledalaca prvo primeti izgled, 20% način na koji se saopštava i ono malo preostalog ,što se kaže. To ne čudi, jer je  ipak  reč o vizuelnom mediju. Pri tom mislim da nije važno da li je neko prelep i prepametan, niti , bar u  informativnom programu ne treba da budu manekeni, već pristojne osobe, prijatnog izgleda kojima gledalac veruje i zbog izgleda i načina na koji saopštavaju stvari. Glasam  da to bude jednostavno, razumljivo.

7. Koje  emisije pratite na  TV  i čiji rad Vam se dopada ? (navedite ime novinara i novinarke )

Volim da pogledam kako drugi rade, i lokalni i nacionalni i svetski mediji. Nisam neko ko mnogo gleda televiziju. Jednostavno prelistam kanale i zaustavim se tamo gde mi nešto privuče pažnju. Pri tom, mogu na trenutak da pogledam i ono što je ispod svakog nivoa profesije, ali uči se i od loših novinara, a novinar uči sve dok se bavi tom profesijom. Ni ovog puta ne bih da govorim o imenima. Ima dosta ljudi u ovoj  profesiji koji dobro rade, nisu po pravilu najbolji oni koji su „izvikani“, “zvezde“ koje imaju svoje emisije već oni koji svaki dan vredno rade i tu posebno mislim na dopisnike i novinare uopšte u takozvanoj provinciji. Čini mi se da Užice u tom smislu ima možda i najbolju novinarsku postavu u zemlji.

8. Koji prilog ili snimanje  iz dosadašnje karijere bi opisali kao najdraže i najinteresantnije , tj. koje će te uvek pamtiti?

Hiljade snimanja je bilo za sve ove godine i nemoguće je izdvojiti. Ipak, najsrećnija sam kada radim priče o nekim našim divnim, običnim malim - velikim ljudima i posle ovoliko godina tvrdim da smo divan narod, samo nam je možda taj društveni talog i šljam glasniji od onih normalnih, običnih, marljivih ljudi koji se nose sa svim nedaćama bez kuknjave. Zaista sam ponosna što sam upoznala mnogo takvih ljudi i po zabitim planinskim selima i u uglednim ustanovama.

9. Koliko posvećujete pažnju svom izgledu i je li Vam vremenom postalo naporno nameštanje, oblačenje, slikanje, profesionalno šminkanje, kozmetički saloni?

Mnogo manje nego što to rade u nekim profesijama ili dokone „silikonske lepotice“. Naravno, neophodno je izgledati pristojno, uredno i to je stvar i lične kulture, ne samo profesionalne. Nekada jeste uobičajeni ženski problem “Šta sad da obučem“ ali ne opterećujem se previše, povremeno skoknem do frizera , a za kozmetičke salone baš i nemam vremena.

10. Šta volite da radite u slobodno vreme, tj. u vreme kada želite da se opustite  i da na trenutak zaboravite na sve?

Opušta me duga šetnja , čitanje knjiga, kafa s drugaricama ... Da bi sačuvao sebe od trošenja fizičkog, emocionalnog i psihološkog neophodno je „ pobeći “ , među, knjige, muziku, slike i pre svega prirodu.

 11. Spremate li novogodišnje paketiće i kome?

Radujem se svakoj Novoj godini i praznicima uopšte. Obavezno okitim jelku, spremim poklone svojima bratancima, Milici i Marku obavezno, iako su davno prerasli paketiće. Ove godine ću naravno, pakovati poklone i za jednog  Danila i jednog Đorđa i tome se radujem.

12. Da ste nekim slučajem upecali zlatnu ribicu, koje su tri želje koje bi voleli da Vam ispuni u novoj godini?

Zlatna ribice donesi mi bar nekoliko putovanja po svetu, mojoj porodici zdravlje i sreću, a svima nama mir, izvesnost i bolje dane.

                                                                                        

                                                                    Tekst : Nemanja Kovačević

                                                                          Fotografije : Privatna arhiva

Posted in: